669519497885b9c025270d411771505106560.webp)
Čovečanstvo mnogo duguje glini. Prva svedočanstva o kulturi i običajima zapisana su na glinenim pločama, a posude od pečene gline u kojima se pripremala i čuvala hrana označile su prelazak sa nomadskog na stalni način života na jednom mestu. Grnčarstvo je kroz istoriju dugo bilo nezaobilazni deo svakodnevnice, ponekad i izraz luksuza, a mnoge porodice u svetu, pa tako i u Srbiji živele su od ovog posla.
Savremeni način života potisnuo je grnčare pa ih je sve manje ostajalo u poslu, tako da sada samo retki čuvaju tajne ovog zanata. Jedan od njih, Vladimir Minčić iz Barajeva, poreklom iz Pirota, grnčarstvom se bavi već četiri decenije, od svoje sedamnaeste godine.
- Ovo je porodični posao i nemamo radnike. Radimo svi zajedno, kao mala porodična manufaktura. Sami spremamo glinu, sami pečemo proizvode u tradicionalnim pećima na drva, onako kako se nekada radilo. U slobodno vreme posećujemo bazare i pijace, a imamo i otvorenu radionicu gde ljudi mogu uživo da vide kako izgleda naš zanat. Radimo tradicionalnu grnčariju na točku - izrađujemo ukrase, saksije, posude za pripremanje hrane - sve ono što ljudi traže, priča Vladimir.
Ljubav pre zarade
Minčić kaže da je grnčarstvo posao od kojeg može da se živi što dokazuje primer njegove porodice kojoj je to isključivi izvor prihoda već četiri decenije.
- Naravno, onaj ko očekuje previše, biće razočaran. Treba reći da nije sva računica u novcu. Ovo je najpre ljubav, pa tek onda posao. Onaj ko se jednom zaljubi u glinu, njega ništa drugo ne interesuje, tvrdi Vladimir.
Žao mu je što mladi nisu zainteresovani za ovaj, kao uostalom ni za druge zanate.
- Grnčarstvo sam učio od mog teče, ćerki sam preneo svo znanje o poslu, ali priželjkujemo i da nađemo nekog učenika koji bi izučio grnčarstvo i nastavio da se bavi time. Želeo bih da svoje znanje prenesem još na nekoga. da se ova veština proširi i da još neka porodica može da živi od toga. Grehota je da ovako lep zanat zamre.
Naš sagovornik priča da postoje oscilacije kada je reč o prodaji proizvoda. Nekada se proizvodi od gline traže više, nekada manje, ali, kako kaže, ne radi se o kvarljivoj robi koja mora odmah da se proda.
- Ono što ostane neprodato skladištimo - to je naš kapital koji može da čeka. Ako se ne proda ove, prodaće se naredne godine.
Osnovna sirovina za izradu predmeta je glina koju porodica Minčić kopa u Barajevu.
-Reč je o prirodnom materijalu kojem se samo dodaje voda. Imamo specijalan mlin kroz koji glina mora da prođe da bi se dobro sabila i isterao vazduh iz nje. Oblikujemo je u radionici na električnom točku, ali na bazare često donosimo točak koji se pogoni nogom, jer volimo da prikažemo i tradicionalni način rada, priča Minčić.
Tajna peći na drva
Za pečenje koriste protočne peći na drva. Peć ima ložište na donjem delu, a predmeti od gline se ređaju iznad. Kada se sve poređa peć se zazida pa počinje loženje i pečenje koje traje oko 24 sata. Prvih 12 sati vatra se lagano loži, a narednih 12 punim intenzitetom. Nakon toga sledi hlađenje koje traje čitav jedan dan, pa se tek onda vade predmeti iz peći.
- Naša glina se peče na temperaturi od 850 do 950 stepeni, jer ima dosta gvožđa u sebi i ne podnosi dobro više temperature. Iako ne sme na previše visoku temperaturu, veoma je čvrsta i postojana kada se ispeče i olična je za saksije i ukrasne predmete, objašnjava.
Neke predmete po željama kupaca ukrašavaju i u tu svrhu koriste akrilne boje za bojenje terakote. Ispečeni predmeti mogu i da se glaziraju specijalnim bojama za glinu, ali to zahteva još jedno pečenje u električnim pećima. Vladimir kaže da to u poslednje vreme ne rade jer se ne isplati.
Kako da sud traje godinama
Česta je nedoumica kako pravilno koristiti grnčariju namenjenu kuvanju jela. Vladimir kaže da je najvažnije da se sudovi u kojima se priprema hrana lagano zagrevaju.
- Ako se stavljaju u žar, žar se dodaje oko njih, kao što se nekada radilo na ognjištu. Sve mora da se radi polako. Danas, nažalost, ljudi nemaju vremena – žure, pa stavljaju nezagrejane posude na jaku vatru i onda se dešava sud pukne. U rerni ne može da pukne, ali ako se koriste ringle na šporetu, onda posuda mora prvo da se stavi sa strane da se lagano zagreje, pa tek onda na jaču vatru. To je suština. Kada provri, posle možete kako hoćete.
Vladimir upozorava na još jedan čest problem kod upotrebe grnčarskih posuda za pripremanje hrane.
- Pripremljena hrana u takvim posudama ne sme da prenoći! Ako se posuda sa hranom odloži u frižider, pa sutradan podgreva, to je najgore za posudu. Najbolje je da se sva hrana iz posude pojede istog dana, a ako nešto ostane, treba prebaciti u šerpu.
Upozorava i da se posuda mora oprati odmah posle upotrebe i dobro osušiti – na suncu ili na šporetu, zavisno od vremena. Nikako ne treba ostavljati vlažnu posudu više dana, jer je porozna - upija vlagu i počinju da se razvijaju gljivice. Ako se to desi greška se više ne može ispraviti.
- Ranije se u ovakvim posudama kuvalo svakog dana – stalno su bile u upotrebi, čiste i održavane. Danas ljudi skuvaju jelo i ne operu dobro posudu. Posle nekog vremena, kada se sete, obično je već kasno.
Kao što je potrebna ljubav za izradu grnčarskih posuda, važno je i da se sa ljubavlju održavaju. U tom slučaju nagradiće bogatim ukusom različitih jela za koja upućeni kažu da su najbolja upravo kada se pripreme u posudama od gline. Nutricionisti ističu i zdravstvene prednosti hrane spremljene upravo u ovakvim posudama.
Danas kada je aktuelno da se okrećemo prirodi i održivom razvoju, proizvodi od gline po svom nastanku i vrednostima koje nude potpuno se uklapaju u ovaj trend. Sve ukazuje na to da polako raste interesovanje za predmete od gline, a time i šansa da će se pojaviti učenici koji će ovaj neverovatan zanat otrgnuti od zaborava.
Aleksandra Milić
Projekat „Selo juče, danas i sutra – život sela na području lokalnih samouprava Beograda“ sufinansiran je iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne moraju nužno izražavati stavove organa koji je dodelio sredstva.
