Deca koja odrastaju na seoskim gazdinstvima znatno ređe obolevaju od alergijske astme, polenske groznice i neurodermatitisa nego njihovi vršnjaci iz gradova. Nova studija istraživačkog tima iz Minhena otkrila je deo mehanizma koji stoji iza ovog „efekta seoskog gazdinstva“.
Istraživanje, koje prenosi DW, pokazalo je da bakterije iz mikrobioma u crevima krava mogu imati važnu ulogu u zaštiti dece od alergijskih bolesti. Tokom varenja ove bakterije stvaraju metaboličke produkte koji dospevaju u vazduh u štali. Kada ih deca udahnu, oni deluju na receptore ćelija disajnih puteva i mogu doprineti smirivanju preteranih upalnih reakcija imunog sistema.
Prema rezultatima studije, ove bakterije odgovorne su za oko dve trećine zaštitnog efekta kod alergijske astme, odnosno za približno polovinu zaštitnog efekta kod polenske groznice i neurodermatitisa. Istovremeno, važnu ulogu imaju i genetske predispozicije deteta.
Prašina iz štale otkrila trag
Istraživači su analizirali uzorke prašine prikupljene sa madraca, podova i prozorskih dasaka tradicionalnih kravljih štala, kao i podatke o 47 dece koja odrastaju na seoskim gazdinstvima. Uz pomoć bioinformatike i savremenih metoda analize gena identifikovane su dve bakterije poreklom iz mikrobioma krave koje su povezane sa zaštitnim efektom.
Stručnjaci, međutim, ističu da nije presudna sama vrsta bakterije, već funkcija i metabolički produkti koje ona stvara.
Boravak u štali decu izlaže velikom broju različitih mikroorganizama, što može doprineti „treningu“ imunog sistema i njegovom učenju da razlikuje štetne uzročnike od bezopasnih alergena. Posebno važnu ulogu u razvoju imuniteta imaju mikrobiomi creva i kože, naročito tokom ranog detinjstva.
Istraživači sada žele da rezultate provere u laboratoriji i detaljnije objasne molekularne i ćelijske mehanizme ovog efekta. Dugoročni cilj je razvoj novih načina prevencije alergija i terapija koje bi mogle da „istreniraju“ imuni sistem – bez potrebe da deca odrastaju u kravljoj štali.
