Udeo biomase u ukupnom energetskom bilansu Srbije u ovom trenutku iznosi oko 16 osto. Svi obnovljivi izvori, uključujući vetar, biogas i otalo učestvuju sa manje od dva posto. Biomasa trenutno prevashodno ima primenu u grejanju domaćinstva, a generalo je korišćenje ovog izvora energije u našoj zemlji vrlo neefikasno, rekao je Aleksandar Kovačević, konsultant iz oblasti energetike na konferenciji "Potencijali srpske poljoprivrede u proizvodnji bioenergije i primeri dobre prakse iz Holandije" koja je nedvno održana u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu.
Ovu konferenciju organizovali su Pokrajinski sekretriajat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Fakultet tehničkih nauka, Evropska banka za obnovu i razvoj uz podršku WB EDIF i Ambasde Kraljevine Holandije u Srbiji.
.Goovoreći o biomasi, Kovačević je naglasio da se kao energent najčešće koristi ogrevno drvo, otpad iz poljoprivrede ili neki drugi otpad.
-Kada se sagleda raspoloživa količina biomase ona je je energetski veća od količine uglja koji se koristi u Srbiji, a efikasno korišćenje biomase je, po svemu sudeći, ključno pitanje u transformaciji energetike u Srbiji. Taj put nije ni kratak ni jednostvan, istakao je Kovačević i zaključio da biomasa može potpuno da supstituiše proizvodnju energije iz konvencionalnih izvora.
Ambasador Kraljevine Holandije Joost Reintjes istakao je da su klimatske promene tu, a ono što mi možemo da uradimo po tom pitanju je da koristimo energiju baziranu na obnovljivim izvorima, posebno na biogasu.
- Upotreba biogasa daje mnogo mogućnosti za saradnju Holandije i Srbije i ostvarenje dobrih rezultata. Uverili smo se da postoji velika zainteresovanost privatnog sektrora i zvničnih institucija u sektoru biogasa u Srbiji. Pošto je Holandija drugi najveći izvoznik u svetu u oblasti agrara, mislimo da imamo mnogo da ponudimo Srbiji, ali i da Srbija ponudi nama, rekao je ambasador Reintjes.
Goran Knežević iz biogas udruženje Srbije rekao je da imamo ogroman potencijal u ovoj oblasti, ali on nije dovoljno iskorišćen.
-Situacija danas, kada je u pitanju broj elektrana na biogas mnogo je bolja nego pre deset godina. Prve elektrane počele da se grade 2010 godine, a puštene su u rad 2012. godine. Proteklo je 11 godina kako su prve energane puštene u rad, tada ih je bilo tri, a danas ih ima 35 koje rade. Do nedavno su sve elektrne radile punim kapacitetom, međutim zbog situacije sa kovidom, svetske krize, poskuppljenja, sukoba u Ukrajini, ali i dve loše godine što se tiče prinosa dosta elektrana prinuđeno je da smanji kapacitet tako da neke rade na 60 odsto, rekao je Knežević.
Obezbediti biomasu predstavlja problem. Ona je, kako je istakao Knežević, nužno zlo, jer je cilj da se iskoriste svi viškovi i otpadni materijali, sve ono što je nekom balast. Sve to trebalo bi da bude prva sirovina i to i jeste smisao biogasnih elektrana. Knežević je napomenuo da, kada je reč o biomasi, radi se o kabastim materijalima sa malom specifičnom težinom i transport je uvek problemt. Elektrane su zbog isplativosti ograničene na na prečnik 20-30 km zavisno od sirovine.
A.M.
Foto:G.Mulić
