Porodica Šuljmanac iz Laćarka generacijama se bavi poljoprivredom, pa ne čudi što je Bora još kao dečak zavoleo rad na zemlji i uz životinje. Danas sa porodicom obrađuje oko 200 hektara, od čega je polovina u vlasništvu, a polovina u zakupu.
Na gazdinstvu se gaje kukuruz, pšenica i ječam, pre svega za potrebe sopstvene stočarske proizvodnje.
– Do pre četiri godine u plodoredu je bila i soja, ali zbog klimatskih promena više nije davala prinose koje smo očekivali. Zato smo odustali od njene proizvodnje i za ishranu svinja kupujemo sojinu sačmu, koja je neophodna u tovu – kaže Šuljmanac.
Kako objašnjava, sa jednog hektara pod pšenicom ili kukuruzom danas može da se obezbedi više sojine sačme nego što bi se dobilo proizvodnjom soje na istoj površini.
Zadovoljan ječmom, pšenica podbacila zbog suše
Žetva je na ovom gazdinstvu završena. Ječam je doneo odličan rezultat – sa oko 25 hektara ostvaren je prinos od približno devet tona po hektaru.
Kod pšenice je situacija bila drugačija. Iako je usev obećavao rekordnu godinu, sušni period u fazi nalivanja zrna umanjio je prinose.
– Ovo je ipak prosečna godina za pšenicu, iako je potencijal bio mnogo veći. Sa oko 70 hektara ostvarili smo prosečan prinos od osam tona po hektaru, a kvalitet zrna je dobar – kaže Bora.
Deo roda prodao je unapred, po ugovoru zaključenom pre tri meseca, po ceni od 21 dinar za kilogram.
– Pšenicu prodajem u tri navrata. Oko 30 odsto roda prodam terminski, narednih 30 odsto oko Nove godine, još 30 odsto u proleće, dok jedan deo ostaje za ishranu svinja. Na taj način smanjujem rizik od tržišnih oscilacija – objašnjava naš sagovornik.
Žetveni ostaci vraćaju se zemljištu
Na gazdinstvu Šuljmanac posebna pažnja posvećuje se očuvanju plodnosti zemljišta. Svi žetveni ostaci seckaju se i usitnjavaju, a zatim se na njih iznosi osoka kako bi se ubrzala razgradnja organske materije i povećao sadržaj humusa.
Nakon toga sledi tanjiranje i priprema zemljišta za narednu setvu.
– Obavezno radimo uzorkovanje zemljišta, koje obavljaju stručnjaci kompanije Kite specijalnim vozilom. Na osnovu analiza određujemo optimalnu količinu đubriva za jesenju setvu – kaže Bora.
Ratarstvo u službi stočarstva
Biljna proizvodnja na ovom gazdinstvu usko je povezana sa stočarstvom. U savremenim objektima godišnje se utovi oko 2.000 svinja, dok se tokom leta broj grla smanjuje na oko 1.500 kako bi životinje imale više prostora i bolje uslove.
– I inače leti ne držimo više od 1.500 svinja. Tako im obezbeđujemo veći komfor, što se odražava i na proizvodne rezultate – kaže Šuljmanac.
Trenutna otkupna cena od oko 180 dinara po kilogramu, smatra, nije zadovoljavajuća, ali očekuje da će sa povećanom potražnjom tokom avgusta doći i do rasta cene.
Prasad težine od 25 do 30 kilograma kupuju i tove oko tri meseca, do završne težine od približno 130 kilograma.
Objekti za tov opremljeni su savremenom ventilacijom i automatskim pojilicama, što je posebno važno tokom letnjih vrućina.
– Visoke temperature smetaju i svinjama. Zahvaljujući svežoj vodi i dobroj ventilaciji lakše podnose ekstremne uslove, iako se leti prirast nešto smanjuje, a konverzija povećava – objašnjava Bora.
Porodično gazdinstvo koje prati nove tehnologije
Na gazdinstvu su angažovani gotovo svi članovi porodice – Borin otac, supruga, brat od strica, ali i sin Mladen, srednjoškolac koji već aktivno učestvuje u svakodnevnim poslovima.
Šuljmančevi redovno prate konkurse za subvencije i koriste mere podrške, kako za zakup državnog zemljišta, tako i za nabavku nove mehanizacije.
– Poljoprivreda danas ne može bez savremenih tehnologija. Navigacioni sistemi i moderna mehanizacija značajno olakšavaju proizvodnju i povećavaju efikasnost rada – ističe Bora.
Primer porodice Šuljmanac pokazuje da se uspešna poljoprivreda danas zasniva na spoju znanja, savremene tehnologije i odgovornog odnosa prema zemljištu i životinjama. Upravo takav pristup omogućava da se proizvodnja unapređuje, a prirodni resursi sačuvaju za buduće generacije.
T.Gnip
Foto: Privatna arhiva
Projekat "Ekološke prakse u Sremskoj Mitrovici: Dobro za prirodu, dobro za ljude" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Sremska Mitrovica - Gradske uprave za kulturu, sport i mlade. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
