U ovim kriznim vremenima, cene čokolade i kafe dostigle su alarmantne nivoe, što izaziva ozbiljnu zabrinutost među potrošačima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cena kilograma čokolade porasla je sa 1.220 dinara u septembru 2023. na 1.800 dinara u istom mesecu 2024, što predstavlja skok od skoro 50%. Sličan trend primećen je i kod kafe, čija je cena porasla za oko 10% u istom periodu.
Ovi drastični porasti cena mogu se pripisati kombinaciji faktora, uključujući inflaciju, povećane troškove proizvodnje i distribucije, kao i uticaj klimatskih promena na useve.
Kada je reč o cenama različitih brendova čokolade, situacija je sledeća:
-Milka Noisette 270g: Cena se kreće od 534,99 RSD do 769,99 RSD, u zavisnosti od prodavnice.
-Štark Najlepše želje mlečna 250g: Cena varira od 535,00 RSD do 699,99 RSD.
-Ferrero Raffaello kokos badem 90g: Cena se kreće od 249,99 RSD do 389,99 RSD.
Ovi podaci jasno ukazuju na to da su čokolada i kafa postali luksuz koji mnogi građani teško mogu da priušte, što dodatno opterećuje kućne budžete u već teškim ekonomskim uslovima.
Međutim, nije samo Srbija pogođena, ljudi širom regiona žale se na poskupljenje, uključujući tu i Crnu Goru. Tamo je – nedelju dana pred novogodišnje praznike kada možda i više nego uobičajeno kupujemo čokolade – velika Milka sa lešnicima u jednom trgovinskom lancu koštala devet i po evra.
Ovaj prizor, šaljivo je prokomentarisao korisnik Twittera: „Kada ideš nekome u goste ko ima četvoro dece, jeftinije ti izađe da odeš do Nemačke jeftinim letom, kupiš im čokolade i vratiš se, nego ovde da kupuješ.”
Da tviteraši jesu na tragu nečega, otkrivaju podaci o cenama iste čokolade u nemačkim supermarketima – naime, Milka sa lešnicima je više nego duplo jeftinija od ovog primera u Crnoj Gori, oko četiri evra. Stanje u Srbiji je donekle slično kao kod suseda: nesnižena Milka sa lešnicima ide i do 780 dinara, odnosno oko šest i po evra, u zavisnosti od prodavnice.
Pa da li su ovdašnjoj skupoći mestimično kumovali i gramzivi trgovci?
Po svemu sudeći, oni jesu neizostavni deo jednačine. Kako navodi Nemački savezni zavod za statistiku, u proteklih godinu dana čokolada je i tamo znatno poskupela. Ali to njihovo znatno zapravo je znatno manje nego kod nas, oko 9,5%.
Dramatične razlike među cenama – od zemlje do zemlje, od prodavnice do prodavnice – razotkrivaju upravo da u njihovom formiranju ulogu igraju brojni lokalni faktori, a među njima i inflacija i pohlepa.
Ali ako u svom „lovu na veštice poskupljenja” ne zagrebemo ispod površine, barem kada je reč o kafi i čokoladi, propuštamo jedan veoma bitan deo slagalice – klimatske promene.
Kako klimatske promene utiču na cene?
Ovim pitanjem pozabavila se redakcija sajta Klima101, gde možete pročitati detaljnu analizu ove problematike. Klimatske promene značajno utiču na proizvodnju kafe i kakaoa, što dovodi do rasta njihovih cena. U Brazilu, najvećem proizvođaču kafe, suše i visoke temperature smanjuju prinose i kvalitet zrna. Procene ukazuju da bi Brazil do sredine veka mogao izgubiti uslove za uzgoj kafe na 80% trenutnih površina.
Slično, u zapadnoj Africi, glavnom regionu za uzgoj kakaoa, porast temperature i promena padavinskih obrazaca negativno utiču na proizvodnju. Osetljiva biljka kakaovac ne podnosi dobro ekstremne vremenske uslove, što dovodi do smanjenja prinosa i povećanja cena čokolade.
Ovi izazovi zahtevaju prilagođavanje poljoprivrednih praksi, uključujući razvoj otpornijih sorti i implementaciju održivih metoda uzgoja, kako bi se ublažili efekti klimatskih promena na ove ključne useve.
