Ove godine se 3. marta po treći put širom sveta pod sloganom "Budućnost divljih vrsta je u našim rukama" obeležava Svetski dan divljih vrsta, koji je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija odredila na 68. zasedanju 2013. godine. Cilj obeležavanja je podizanje javne svesti o pretnjama koje ljudske aktivnosti predstavljaju za opstanak divljih vrsta, a ove godine akcenat se posebno stavlja na krivolov i ilegalnu trgovinu slonovačom.
Neodrživo korišćenje prirodnih resursa kroz nekontrolisano sakupljanje iz prirode, trgovinu i ilegalne radnje poput krivolova i krijumčarenja divljih vrsta predstavlja najozbiljniju pretnju po njihov opstanak, odmah posle gubitka prirodnog staništa. Ljudske aktivnosti stvaraju veliki pritisak na divlje vrste, a sve češće dovode i do potpunog istrebljenja pojedinih vrsta. Datum za obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta je simbolično izabran da se podudara s datumom potpisivanja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES - Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. godine. CITES konvencija reguliše međunarodni promet i trgovinu preko 35.000 ugroženih vrsta biljaka i životinja, uključujući njihove delove i derivate. Ovaj međunarodni ugovor su ratifikovale 182 države, uključujući i Republiku Srbiju još 2001. godine.
U saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a povodom Svetskog dana divlje faune i flore ukazuje se na to da se Srbija nalazi na glavnom koridoru za kretanje robe u jugoistočnoj Evropi, što je stavlja i na jednu od glavnih ruta za krijumčarenje na evropskom kontinentu. S obzirom na to da se graniči sa četiri države članice EU, Srbija je atraktivna krijumčarima, jer predstavlja jednu od poslednjih tačaka za krijumčarenu robu pre ulaska na jedinstveno tržište Evropske unije od preko 503 miliona ljudi. U poslednjih nekoliko godina, carina, granična policija i nadležne inspekcijske službe beleže sve veći broj zaplena, odnosno sprečenih pokušaja krijumčarenja divljih vrsta, kako živih primeraka, tako i njihovih delova i derivata. Povećana efikasnost nadzornih organa je posledica unapređenja nacionalnih kapaciteta sprovođenja obaveza iz CITES konvencije, jednog od retkih međunarodnih ugovora koji propisuje obavezno sankcionisanje nepoštovanja njenih odredbi kroz trajno oduzimanje primeraka, izricanje novčanih i zatvorskih kazni.
Ukupan godišnji obrt novca u svetskoj trgovini zaštićenim divljim vrstama, njihovim delovima i derivatima procenjuje se na oko 160 milijardi američkih dolara. Po procenama Međunarodne kriminalističke policijske organizacije Interpol, godišnja vrednost ilegalne trgovine primercima zaštićenih divljih vrsta na globalnom nivou iznosi između sedam i 10 milijardi američkih dolara, što ovaj vid nelegalne aktivnosti svrstava među prvih pet na globalnom nivou po profitabilnosti.
