Pre tačno deset godina, Srbiju i region pogodile su zastrašujuće poplave. Kako se ovih dana obeležava decenija od tog strasnog događaja ne retko se postavi pitanje zašto? Šta je bio uzrok nastanka ovih poplava i da li postoji šansa da se one ponove?
Tim povodom Klima101, organizovala je stručno predavanje na ovu temu, a sagovornik je bila dr Mirjam Vujadinović Mandić, profesor zemunskog Poljoprivrednog fakulteta. Podsetila je da su glavne grupe faktora koje su uzrokovale poplave priroda i društvo. Pogoršani vremenski uslovi, stanje zemljišta i rečnih korita u kombinaciji sa neadekvatnim upravljanjem vodotokovima, sistemom ranih najava i upozorenja, kao i rekacija nadležnih službi su ono što je dovelo do nastanka tadašnjih poplava.
Prof. dr Mirjam Mandić je objasnila da ekstremne padavine u kombinaciji sa veoma kišnim periodom koji je prethodio, a koji je ostavio zemljište zasićenim i manje sposobnim za upijanje su ono što je izazvalo poplave 2014. Glavni uzrok oblinih padavina bio je sporo premeštanje ciklona preko Balkanskog poluostrva i Panonske nizije. Istakla je da u savremenenoj meteorologiji postoje studije atribucija, koja procenjuje kolika bi šansa bila da se poplave i padavine dogode kao 2014. u uslovima u kojima nije bilo promene klime.
Na osnovu ovih studija, prof. dr Mirjam Mandić ističe da bi na pitanje da li su za poplave krive klimatske promene, odgovor bio da.
Poznato je da klimatske promene utiču na stvaranje idealnih uslova za ekstremne promene. Takodje, visoke temperature dovode do veće količine vlage u vazduhu što povećava količinu i intezitet padavima, dok sa druge strane u Srbiji, klimatske promene utiču na raspodelu padavina. Godišnje količine padavina su gotovo iste kao u drugoj polovini 20. veka, ali je period suša i period ekstremnih padavina sve češći. Sve to utiče i na degradaciju zemljišta i njegovu spsobnost za upijanjem očekivanih količina vode.
Srbija je posle poplava 2014. sprovela niz istraživanja i procena rizika kojim je dopunila postojeće mape rizika od poplava, ali je nedovoljno pažnje posvetila prepoznavanju klimatskih promena kao faktora koje treba posmatrati pri planiranju zaštite od poplava. Prilikom planiranja preventivnih mera treba posmatrati i klimatske projekcije, a ne samo istorijske podatke.
Meterolozi su na vreme najavili količine padavina te 2014. godine, a da bi se takva situacija u budućnosti izbegla potrebno je raditi na pronalaženju adekvatnih rešenja.
Prof dr Mirjam Vujadinović Mandić predlaže zelena rešenja. To podrazumeva sadnju šuma, očuvanje močvarnih priobalja što je daleko efikasnije nego podizanje betonskih brana i nasipa. Takodje, povećanjem zelenih površina u urbanim sredinama utiče se na produžavanje puta protoka vode, ali i ublažavanja klimatskih promena kao i očuvanja životne sredine.
