U selu Stejanovci kod Rume, do kraja godine biće završena prva farma u Srbiji specijalizovana za uzgoj i preradu kunića, kapaciteta 15.000 grla godišnje. Iza ovog poduhvata stoji Milan Pavlović, odgajivač i preduzetnik koji je uspeo da hobi pretvori u ozbiljan biznis i da meso kunića, gotovo zaboravljeno na domaćim trpezama, ponovo uvede u ponudu najpoznatijih restorana u zemlji.
– Počelo je kao hobi Bavim se, inače, vinima već 25 godina i radim za firmu koja uvozi najpoznatije marke iz čuvenih vinarskih regiona širom sveta. Pre osam godina sam iz radoznalosti uzeo nekoliko ženki kunića. Brzo sam shvatio da uspeha u tom poslu ima samo ako imate najbolju genetiku i ako zaokružite ceo proces – od uzgoja do prerade. Danas snabdevam restorane u Beogradu, Novom Sadu i na Kopaoniku, a uskoro, kada se farma završi, nadam se da ću i trgovinske lance, kaže Pavlović.
Njegova nova farma u Stejanovcima biće nekoliko puta veća od postojeće, u kojoj trenutno drži između 3.500 i 4.500 kunića, dok još toliko otkupljuje od kooperanata. Savremeni objekat koji je u izgradnji biće potpuno automatizovan, sa opremom uvezenom iz Španije, i moći će da ga opslužuje samo jedan radnik. Pavlović planira da uskoro unapredi sopstvenu, već bogatu preradu. U ponudi ima rezličite vrste kobasica, šunkaricu, kulen i dimljeni batak, a uz novi objekat farma će dobiti i novi logo, a proizvodi atraktivan vizuelni identitet. Pakovanje će nositi posebnu oznaku kvaliteta koja kupcima treba da stavi do znanja koliko je zapravo zdravo meso kunića
– Ljudi se sve više okreću zdravijoj ishrani i to je jedan od razloga zbog kojih sam se odlučio za povećanje proizvodnih kapaciteta. Ovo meso jedno je od najzdravijih na svetu – nema holesterola, ima 23,5 odsto proteina i lako je svarljivo. Zato sam odlučio da sve radim prirodno, što bliže organskom sistemu, koliko je to moguće. Hrana koju nabavljam bazirana je na detelini, šargarepi i jabuci. Krzno zečeva ne koristim jer nije naročito kvalitetno – ovo su hibridi namenjeni isključivo proizvodnji mesa, objašnjava on.
VINO I KUNIĆI MOGU ZAJEDNO
Pavlovićevo bogato iskustvo u oblasti vina na prvi pogled nema ništa zajedničko sa uzgojem kunića. Međutim naš sagovornik to demantuje.
– Meso kunića idealno se slaže uz vino – blago je, čisto i dijetetsko. Kada sam počeo sa proizvodnjom kunića, ni jedan restoran u Beogradu nije imao ovo meso na meniju. Danas ih ima na desetine u Beogradu, Novom Sadu, na Kopaoniku, a interesovanje raste svakim danom. Izgradnjom pogona želeo sam da ovo meso ubacim i u trgovinske lance kako bi postalo dostupno što širem krugu potrošača, kaže Pavlović.
Meso kunića koje se danas može naći u domaćim trgovinama uglavnom se uvozi iz Mađarske, ali Pavlović veruje da će njegov brend uskoro zauzeti značajan deo tržišta. Skuplje je od ćuretine, a jeftinije od junetine ili teletine, što ga čini relativno pristupačnim, a nutritivno daleko vrednijim proizvodom.
HYCOLE – RASNI HIBRID ZA BUDUĆNOST
Pavlović se odlučio za uzgoj hibridnih kunića Hycole i jedini u Srbiji ima originalnu genetiku uvezenu sa farmi u Francuskoj i Mađarskoj gde je i nastala.
– Roditeljske životinje uvezao sam direktno sa farme na kojoj su nastali, i posedujem kompletnu dokumentaciju i sertifikate o tome. Ova genetika je idealna za tov – ženka se koti sedam do osam puta godišnje, a ako othrani sedam mladunaca po leglu, to se smatra idealnim prosekom. Na farmi sada imam oko stotinu ženki u priplodu, kaže on i dodaje da se na dosta srpskih farmi uzgaja upravo ova rasa, a da te životinje u najvećem broju slučajeva vode poreklo upravo sa njegove farme..
INVESTICIJA IZ SOPSTVENOG DžEPA
Iako se prijavljivao na konkurse Ministarstva poljoprivrede, Pavlović za sada sam finansira izgradnju nove farme.
– U Ministarstvu su tek pre nekoliko godina zvanično prepoznali kuniće kao deo stočarstva. Javio sam se na konkurs, čekam ishod, ali za sada sve radim svojim sredstvima. Pokrajina još ne daje podsticaje za kuniće, objašnjava on.
Nova farma imaće i mini-klanicu i prostor za preradu, a Pavlović planira da dobije HACCP standard i pokrene izvoz. Objašnjava da već pregovara sa potencijalnim zainteresovanim partnerima iz inostranstva.
MALA, ALI PERSPEKTIVNA GRANA
Uzgoj kunića u Srbiji još uvek je mala i neorganizovana grana stočarstva, ali sa velikim potencijalom rasta. Najviše proizvođača bavi se ovim poslom u okviru porodičnih gazdinstava. Prema raspoloživim podacima potrošnja mesa kunića u Srbiji iznosi manje od 0,3 kilograma po stanovniku godišnje, dok se u Italiji i Francuskoj pojede i do 4–5 kilograma po osobi.
Iako krzno nema tržišnu vrednost, potencijalno je interesantan vrlo kvalitetan stajnjak koji kunići proizvode, a bogat je azotom, fosforom i kalijumom. Ovaj stajnjak posebno je popularan kod povrtara i proizvođača cveća.
POTENCIJAL ZA RAZVOJ I IZVOZ
Stručnjaci ocenjuju da bi uz podršku države i formiranje otkupne mreže, kunićarstvo moglo da postane profitabilan i stabilan sektor poljoprivrede. Jedna ženka godišnje može da donese više desetina mladunaca, što omogućava brz obrt uz relativno niska niska ulaganja.
Iskustvo Milana Pavlovića pokazuje da se ozbiljnim pristupom i savremenom tehnologijom može stvoriti uspešan model proizvodnje i plasmana. Njegov poduhvat se može smatrati pionirskim bez obzira na to što je kunićarstvo u nekdašnjoj SFRJugoslaviji bilo prilično razvijeno. Milan je svojom upornošću dokazao da tradicionalna proizvodnja može imati savremenu budućnost.
U svetu, pa i u Srbiji, gde se sve više govori o zdravoj hrani i održivoj poljoprivredi, kunić bi – tiho i nenametljivo, baš onako kakva mu je priroda, mogao postati nova proizvodna šansa..
Aleksandra Milić
Projekat "Očuvanje tradicije i zanatstva vojvođanskih sela“ je sufinansiran sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama koji je dodelio sredstva.
