Budisava ( mađarski Tiszakalmanfalva, nemački Waldneudorf ) je selo koje se nalazi na 20. kilometru od Novog Sada, na 5. kilometru od Kaća na putu ka Titelu. Dovoljno je udaljeno od grada da bi bila mirno i uspavano, a opet i dovoljno blizu da se do njega stigne za 20 minuta.
Od epidemije kovida, a s obzirom da je Budisava blizu grada i da je kompletno infrastrukturno opremljena poraslo je interesovanje za kupovinu kuća. Čak nema ni dovoljno placeva na prodaju, ali se radi na tome da se obezbede kako bi se po predviđenim urbanističkim planom selo proširilo.
Budisava je bila i ostala dobar primer multikulturalnosti. U selu složno živi 17 nacija. Dominira srpski i mađarski živalj. Osnovna škola je dvojezična kao i vrtić, a selo ima i jaslice. Postoji i dom zdravlja, apoteka, mikro marketi i veliki market. Iako ne zaostaje za gradom u velikoj meri život meštana je usko povezan s Novim Sadom.
Aktivnost meštana ogleda se kroz brojna udruženja poput - KUD "Mladost", KUD "Petefi Šandor", Udruženja penzionera, FK "Dinamo", Udruženja lovaca "Lovci Budisave", Sportsko ribolovačko ekološko udruženje "Lokvanj beli ", Udruženje Janjana, a s ponosom se pominje Vatrogasno društvo "Budisava" koje ove godine obeležava vek postojanja.
Ovde se intenzivno radi na promovisanju sela kroz razne manifestacije - Zabijačka, Prvi kotlić Budisave, Saborovanje, Pihtijada, rakijada, Međunarodno takmičenje u pevanju "Šulister". Na ovaj način otvaraju se vrata turistima ali i pruža mogućnost lokalnom stanovništvu da prodaju svoje proizvode.
Blizina grada mnogo je uticala i na izbor zanimanja, pa mnogima poljoprivreda nije osnovno zanimanje.
Milorad Kovačević iz Budisave, po zanimanju je građevinski tehničar, ceo život je pčelar. a od pre 11 godina kada je otišao u penziju je i voćar. Za sada je jedini voćar u Budisavi, ali ne i pčelar.
Pčele je Milorad zavoleo uz roditelje koji su pčelarili sa 40 košnica pletara. To je bilo ekstenzivno pčelarstvo.
Danas, Kovačević pčelari sa 50 društava, seleći je pčelar. Paša počinje uljanom repicom u seoskom ataru, sledi bagrem na Ceru, potom lipa na Fruškoj Gori. Posle lipe dolazi suncokret koji je najbolji u Banatu, a Miloradove pčele najviše vole pašu u Melencima i na Titelskom bregu.
Poslednjih godina usled klimatskih promena preklapa se lipova i suncokretova paša. Tako de je sve češća dilema da li ostati na lipi ili se seliti na suncokret koji je i najbolji vojvođanski medonoša.
Sezonu završava u ritu s barskim biljkama, obavezno pored vode jer su već i velike vrućine.I u ritu mede barske biljke poput zlatošipke i astera.
Seća se Milorad da je bilo godina kada se po košnici posle paše vrcalao od 50 – 60 kilograma meda, a bilo je i kada je bilo 5 – 6 kilograma.
- Poslednje dve – tri godine su jako loše, kaže Kovačević, - U proseku se izvrca od 15 – 20 kilograma po košnici. Med se prodaje s kućnog praga. Kovačević vodi brigu i o manastirskim pčelama u Kovilju.
S ritom je i kraj pčelarske sezone sledi uzimljavanje. Kako kaže pčele prate vreme. Dok je toplo aktivne su. Kada zahladi i padne temperatura idu u klube. Savršene su i same znaju šta im treba
- Pčelarstvo je porodičan posao, kaže Kovačević. – Velika pomoć su mu supruga i deca, a uključio se i najstariji unuk, kome je deda dao deo pčelinjaka da se o njemu stara.
S obzirom da Kovačević voli da mu je vreme ispunjeno pre više od jedne decenije podigao je zasad šljiva na 1,5 ha. Zastupljene su sorte "čačanska lepotica" i "stenlej". Nažalost ovog proleća "čačanska lepotica" je izmrzla, a kada je dobra godina bude i 30 tona roda. Nešto su uspeli da u septembru naberu plodova "stenlej" oko 600 klograma, koja i inače ide u preradu – rakija, kompot, džem, a tako je bilo i ove godine.
Pre osam godina Kovačević je podigao i savremenu zasad jabuka na površini od 3 ha. To je školski zasad za primer s zaštitnom mrežom, sistemom za navodnjavanje "kap po kap", u kome su zastupljene četiri sorte. Ove godine berba je počela 10. avgusta sa "zlatnim delišesom", a završena je krajem oktobra s sortom "greni smit"
- U godini koja nije bila naklonjena voćarima sa 3 ha obrano je od 120 – 130 tona, kaže Milorad. – Sve obrane jabuke predaju se u hladnjaču u svežem stanju.
Posao u voćnjaku je porodičan, i uključeni su svi Kovačevići, pogotovo što su i jedini voćari u Budisavi. Teško je naći radnu snagu pogotovo kada je berba, pa tokom leta angažuju školsku decu . Da bi se olakšala ova proizvodnja jedan voćarski traktor bi dobro došao.
Milorad Kovačević iako je u penziji u potpunosti je korisno ispunio svoje vreme koje najviše provodi u prirodi družeći se s pčelama i cvetnim beharima.
Tamara Gnip
Projekat "Očuvanje tradicije i zanatstva vojvođanskih sela“ je sufinansiran sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama koji je dodelio sredstva
