Poljoprivredni sektor u Evropi i Srbiji suočio se sa brojnim izazovima koji su na ispit stavili ekonomsku održivost i budućnost ove ključne industrije prethodne godine. Od klimatskih nepogoda do ekonomskih pritisaka, problemi sa kojima se poljoprivrednici susreću nameću neophodnost hitnih rešenja i sistemske podrške. Na početku godine dobro je napraviti retrospektivu i izvući pouke.
Evropa: inflacija, klimatske promene i tehnološke barijere
Evropski poljoprivrednici su se ove godine našli u sendviču između rastućih cena inputa i sve strožijih regulatornih mera. Inflacija je dramatično podigla cene semena, mineralnih đubriva i goriva, a tržišne nestabilnosti dovele su do nepredvidivih prihoda. U zemljama južne Evrope, kao što su Italija i Španija, ekstremne suše i poplave uzrokovale su značajne gubitke prinosa, što je dodatno uticalo na profitabilnost gazdinstava.
Situaciju dodatno komplikuje hronični nedostatak radne snage. Sezonski poslovi, poput berbe i sadnje, sve teže se obavljaju, jer mladi napuštaju ruralna područja u potrazi za boljim uslovima u gradovima. Istovremeno, dok veliki proizvođači usvajaju najnovije tehnologije poput precizne poljoprivrede i dronova, mala gazdinstva često nemaju sredstva da prate ovaj trend, čime se tehnološki jaz produbljuje.
Evropska unija je 2024. pooštrila propise o korišćenju pesticida i veštačkih đubriva u cilju smanjenja ekološkog otiska, što je zahtevalo dodatna ulaganja u održive prakse. Iako dugoročno korisne, ove mere su za mnoge poljoprivrednike donele nove troškove i neizvesnost.
Srbija: suše, poplave i rastući troškovi proizvodnje
U Srbiji, godina za nama je obeležena ekstremnim klimatskim uslovima koji su ostavili dubok trag na poljoprivrednu proizvodnju. Suše su desetkovale prinose kukuruza i pšenice, dok su nepredviđene poplave na određenim područjima uništile voćnjake i povrtnjake. Gubici su se merili u desetinama procenata, što je značajno uticalo na ukupni rod i prihode domaćih proizvođača.
Pored klimatskih nepogoda, rastući troškovi proizvodnje predstavljali su jedan od najvećih izazova. Cena goriva, koje je ključno za mehanizaciju, beleži stalni rast i tokom 2024. dostigla je prosečnih 220 dinara po litru, odnosno 175 dinara za registrovana poljoprivredna gazdinstva u okviru akcije koja je trajala do kraja novembra. Mineralna đubriva, neophodna za održavanje prinosa, poskupela su u proseku za 15% u odnosu na prethodnu godinu, dok je cena kvalitetnog semena porasla za 10 do 20%, u zavisnosti od kulture.
Poljoprivrednici su se u ovoj godini borili za pravedniji tretman, kao i za smanjenje poreza i doprinosa koji utiču na njihovu profitabilnost. Protesti su bili usmereni protiv niskih otkupnih cena i nedovoljne podrške države u rešavanju problema slabe isplate. Mnogi od njih ističu da su se našli na ivici bankrota zbog velike konkurencije i nedostatka finansijskih subvencija. Ova pitanja i dalje ostaju na agendi, a protestne aktivnosti su se proširile u nekim delovima zemlje, sa apelima za ozbiljnije i trajne reforme u sektoru.
Mala gazdinstva, koja čine većinu poljoprivredne strukture u Srbiji, teško izlaze na kraj sa ovim troškovima. Mnogi proizvođači su primorani na zaduživanje, što stvara dodatni pritisak u uslovima nestabilnog tržišta i neizvesne cene otkupa. Nedostatak sezonske radne snage dodatno je pogoršao situaciju, dok je prosečna starost poljoprivrednika premašila 60 godina, što otežava usvajanje savremenih metoda proizvodnje.
Tehnološka opremljenost u Srbiji je na niskom nivou. Dok su napredne metode poput precizne poljoprivrede dostupne većim gazdinstvima, mali proizvođači se i dalje oslanjaju na zastarelu mehanizaciju, što umanjuje efikasnost i konkurentnost. Istovremeno, oslanjanje na uvozne inpute, poput đubriva i semena, čini domaću poljoprivredu ranjivom na globalne poremećaje u lancima snabdevanja.
Pouke iz 2024.
Poljoprivreda je pokazala da je otpornost ključna za budućnost. Srbija i Evropa moraju uložiti u održive prakse koje će smanjiti uticaj klimatskih promena na useve, pogotovo ratarske kulture i poboljšati dugoročnu produktivnost.
Rešenje se krije u razvoju moderne infrastrukture za navodnjavanje, koja će umanjiti štete od suša i nestašica vode. Paralelno sa tim, neophodno je raditi na edukaciji poljoprivrednika o primenama regenerativnih praksi poput plodoreda i pokrovnih useva kako bi se poboljšala plodnost zemljišta.
Tehnološka modernizacija je sledeći korak. Državne subvencije i podrška privatnog sektora mogu omogućiti malim gazdinstvima da nabave pametne senzore, sisteme za preciznu poljoprivredu i dronove. Ove tehnologije smanjuju troškove, povećavaju prinose i smanjuju zavisnost od vremenskih uslova.
Takođe, diversifikacija proizvodnje pruža dodatnu stabilnost. Uvođenje kultura otpornih na sušu i klimatske promene, kao i unapređenje proizvodnje voća i povrća za izvoz, mogu značajno poboljšati ekonomsku održivost srpskih gazdinstava.
Na kraju, jačanje lokalnih lanaca snabdevanja i smanjenje zavisnosti od uvoza biće od ključnog značaja u narednim godinama. Razvoj domaće proizvodnje inputa i bolje logistike omogućiće stabilnost u uslovima globalnih tržišnih turbulencija.
Izazovi sa kojima su se poljoprivrednici suočili tokom 2024. godine pokazali su važnost adaptacije, inovacija i saradnje. Bez sveobuhvatne podrške i ulaganja u modernizaciju, srpska i evropska poljoprivreda rizikuju gubitak konkurentnosti. Ali, ako se primene naučene lekcije i usvoji održiva praksa, budućnost poljoprivrede može biti svetlija, uprkos svim izazovima sa kojima se susrećemo.
