Savremena selekcija koza omogućila je, uz bolju genetiku, način držanja i ishrane, i povećanu produktivnost (raniji pripust i jarenje, dobijanje više jaradi, veće porodne mase, veće količine mleka, viši prirasti i drugo) u odnosu na stare rase koje su gajene u ekstenzivnim uslovima držanja i ishrane. Ostvarenje boljih proizvodnih rezultata je, pored genetike, moguće ako se ispune preduslovi za pravilnom ishranom tokom proizvodnog ciklusa u periodu cele godine.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na ishranu u periodu zime kad je neophodno obezbediti dovoljne količine konzervisanih hraniva sa vlastitog gazdinstva. Većina proizvođača se odlučuje da osnovni obrok u zimskom periodu čini seno uz dodatak nekog proteinskog, energetskog i mineralno vitaminskog hraniva. U ishrani koza zimi, obrok se sastoji od sena, kukuruza i proteinskih dodataka. Potrebe u energiji u ekstenzivnim proizvodnjama koze mogu zadovoljiti iz sena, pa zato nije potrebno dodavati kukuruz.
Pročitaj još: Najbolje rase za uzgoj koza
Obrok za gravidne koze i koze u ranom periodu laktacije se sastoji od sena, koje životinje koriste po volji, i proteinskog dodatka od oko 500 gr. Ukoliko je seno dobrog kvaliteta sa 10-12% proteina, proteinski dodatak se može smanjiti na 375 gr dnevno. Za ishranu jaradi starosti 3-6 meseci koristi se proteinski dodatak sa 16% sirovih proteina i kvalitetno seno trava. Kozama na početku perioda gravidnosti je preporučljivo pored sena davati i koncentrate sa 14 % proteina. Korišćenje ovakvog obroka ima opravdanje iz raloga što se koze ranije oplođuju i postiže se veliki procenat bližnjenja, preko 50%.
Pored sastava i kvaliteta obroka, važna je i forma u kojoj se koncentrovani obrok daje kozama. Najčešće su ta hraniva u formi peleta. Jarad i mlađe kategorije koriste pelete veličine 0,5 cm, dok je za starija grla poželjna veličina oko 1 cm. Zimi se koze hrane tri puta na dan. Napajanje vodom (3-8 litara/dan) trebalo bi zimi vršiti posle davanja sena. Temperatura vode ne sme zimi biti ispod 18 stepeni, a leti ispod 10 stepeni. Količina popijene vode je usko vezana kako za spoljašnju temperaturu vazduha tako i za količinu pojedenih hraniva. Prelaz sa letnje na zimsku ishranu mora se obaviti postepeno u roku od 5 do 10 dana.
Izvor: Agro TV/ dipl. inž. Nebojša Brajović, PSSS Čačak
