Obrazlažući predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o šumama, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković je rekla da se s njegovim usvajanjem i primenom očekuje značajno unapređenje trenutnog stanja u sektoru šumarstva Republike Srbije.
Istakla je da je poseban akcenat stavljen na mere smanjenja bespravnih seča i da Zakon utvrđuje kontrolu drveta u prometu, nadležnost inspekcije i postupanje sudova u slučajevima kršenja Zakona. Objasnila je da je važna mera u cilju smanjenja bespravnih seča to što će drvo u prometu ubuduće, pored žiga na posečenom drvetu, morati da prati i odgovarajuća dokumentacija, otpremnica ili propratnica kojom se dokazuje sledljivost, tj. poreklo robe u prometu. Za drvo u prometu bez odgovarajuće dokumentacije, odnosno drvo koje je predmet bespravne seče, Zakonom se predviđa mera njegovog oduzimanja, saopštilo je Ministarstvo.
Zakon definiše status čuvara šuma kao službenog lica, a šumarski inspektori ponovo dobijaju pravo i ovlašćenja da kontrolišu drvo u prometu. Zakonom se rešava problem desetine hiljada hektara državnih šuma koje nemaju zaštitu i korisnika, zbog čega su najpodesnije za šumokradice i bespravnu seču.
- Reč je o šumama koje su po Zakonu o javnoj svojini izuzete iz procesa privatizacije preduzeća, zadruga i slično, odnosno šumama koje treba da dobiju korisnika. Nakon usvajanja zakona za ove šume, Vlada će utvrditi korisnika na predlog Ministarstva, objasnila je Snežana Bogosavljević Bošković.
Od izuzetnog je značaja i što se ovim zakonom uspostavljaju jasne procedure postupanja i finansiranja otklanjanja posledica u slučaju prirodnih nepogoda kao što su poplave, klizišta ili ledolomi. Vlasnici šuma, tj. sopstvenici, biće oslobođeni plaćanja naknada za seču, jer se ona u slučajevima prirodnih nepogoda smatra sanacijom, a ne klasičnom sečom. Ovo se u prethodne dve godine pokazalo kao veliki problem, kada je bilo neophodno brzo reagovanje u cilju, kako otklanjanja posledica, tako i interventne reakcije.
- Zakon predviđa i izmene u sistemu planiranja tako što se šumska područja ukrupnjavaju u šumske oblasti kao nove planske celine čime ćemo samo na osnovu manjeg broja planova za izradu ostvariti uštedu i do milijardu dinara na desetogodišnjem nivou, istakla je Snežana Bogosavljević Bošković i napomenula da je poseban kvalitet predloženog zakona u tome što su njegove odredbe usaglašene na nivou i struke i zainteresovanih korisnika.
