Bele mangulice, autohtona svinjska rasa, deo su bogate biološke baštine Srbije. Ova rasa je specifična po svojoj otpornosti i sposobnosti da preživi u teškim uslovima, ali njeno očuvanje postaje izazov zbog smanjenja broja i interesa na tržištu. Uzimajući u obzir da su bele mangulice izuzetno vredne zbog svog mesa i masti, važno je da se razvije plan za selekciju i uzgoj, kao i da se obezbedi adekvatna državna i privredna podrška za njihovo očuvanje. S obzirom na tradiciju uzgoja, čuvanje ove rase ne treba biti samo hobi, već strateški cilj u poljoprivredi.
Stočar i pionir držanja ove rase svinje u Srbiji uporan je već 30 godina da održi genetski resurs svinje koja je tek poslednje decenije „ušla u modu”. Novac bi, kaže, trebalo da stigne po dva osnova – 17.000 dinara za svako grlo kvalitetnog priplodnog materijala, a i po svakoj krmači mu pripada još 15.000 dinara.
Autor fotografije: Pixabay
– Sad vi računajte šta bi to značilo. Zato sam razmišljao da brojčano stanje smanjim, ali se mislim – vredan je to genetski, pa i državni resurs, jer se zapat radi po planu službe selekcije i škartira sve ono što ne odgovara standardima, pa ovo jeste baza da se bele mangulice šire dalje. A o tome se mnogo priča, ali, bar na ovom terenu, ništa ne radi. Tako kod mene dolaze ljudi pojedinačno, najviše iz Vojvodine, uzmu grlo-dva najviše u pokušaju da zasnuju svoju proizvodnju i sve to zajedno je bez strategije – priča Janoš, dodajući da se posao sveo na ljubav i da se sačuva od starina ono što se može, jer njegove svinje vuku poreklo i pedigre još od Dunđerskih iz Hajdučice i vremena od pre Drugog svetskog rata.
Trenutno brojčano stanje u umatičenom jatu iznosi 11 prasadi koja su najviše u kočini, i još tridesetak odraslih krmača i nerasta u toru na otvorenom. Najviše se, dodaje, za ono što gaji interesuje „sedma sila”, pa pored „kuknjave” bude i lepih priča, ali samo iz prošlih vremena, kada je a svaka druga kuća držala bele mangulice, a sada je, nažalost, jedini u selu koji još čuva ovu tradiciju.
– Ispašće da se mi odgajivači stoke stalno nešto žalimo, ali sve je naopačke u ovom našem poslu. Trebalo bi zanavljati rasu uvozom iz Mađarske, ali to struka ne dozvoljava. Zato tapkamo u mestu, a ova svinja ne može ni u konzumnu, u svinjokolj, jer je pod kontrolom departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Zato ovakav uzgoj, bar za sada, nema računice. Jedino nas je sreća pogledala da nas je zaobišla epidemija kuge svinja, mada vidim da se opet pojavljuje. Tu smo stalno na oprezu i strogo poštujemo preporuke – kaže gazda Jani, pa podseća da ima i treća, najveća muka – borba sa vremenom.
Autor fotografije: Pixabay
Mangulica, pa još bela, posebna je sorta, jer spada u masne svinje, izvor korisnog holesterola, omega šest kiselina i koječega drugog, ali je zato nije lako ni pravilno othraniti. Šoš napominje da je to svinja koja troši više kukuruza, trave i deteline, duže se tovi, a prinos je manji i ako se na vreme ne proda – jede sama sebe. Kad tovljenik pređe 120 kilograma, ide u drugu klasu, kad dođe do 150, niko ga neće. Svinja jede sve više, pa je tu i četvrti problem. Nakupci koji „ubijaju cenu“ su posebna priča, pa je ovaj domaćin ušao i u skromnu preradu, zagledan u sve veću popularnost mesa, a pre svega prerađevina od mangulice, ali troškovi zaradu sustižu.
– Zapati koji još jedini čuvaju genetski materijal bele mangulice trebalo bi da budu pozlaćeni, a ne da se taj posao tretira kao hobi – zaključuje Janoš Šoš, poljoprivrednik iz južnobanatske Dobrice.
Za očuvanje genetskog materijala, stručnjaci naglašavaju značaj pravilnog selektivnog uzgoja, u čemu su ulogu prepoznali i poljoprivrednici. Mangulica se sve više vrednuje zbog kvalitetnog mesa i tradicionalnih proizvoda koji nastaju od nje, poput suhomesnatih delikatesa. Kako bi se očuvala, važno je podstaknuti i mlađe generacije da se uključe u ovu poljoprivrednu granu.
Uloga državnih institucija i poljoprivrednih udruženja u podršci i razvoju uzgoja bele mangulice ključna je za očuvanje ovog izuzetnog genetskog resursa, ali i za razvoj tržišta specijalizovanih proizvoda.
Izvor:AgroTv
