JAVNO SLUŠANJE O KLIMATSKIM PROMENAMA

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković je juče na javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine u republičkoj skupštini nazvanom "Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU - izazovi, odgovori i mogućnosti" istakla da je to jedna od najbitnijih tema međunarodne zajednice. Ove godine, rekla je,  očekuje se usvajanje novog međunarodnog dogovora o obavezama za period posle 2020. godine koji će najverovatnije biti usvojen na Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija u Parizu, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
Ministarka Bogosavljević Bošković je istakla da je Ministarstvo, potpomognuto međunarodnim projektima i u saradnji s relevantnim državnim institucijama, napravilo je procene mogućnosti smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte do 2030. godine. Srbija svojim ukupnim emisijama, kako je naglasila,  ne doprinosi značajno globalnim emisijama gasova s efektom staklene bašte, o čemu svedoče inventari za 1990, ali i period od 2010. do 2013. godine. Emisija gasova s efektom staklene bašte za 2013. godinu smanjena je za 3,5 odsto u odnosu na 2010. i 25,1 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Ministarka je navela da prve procene pokazuju da ukupne materijalne štete, izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine prelaze pet milijardi evra, a više od 70 odsto gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama. S druge strane, poplave su samo u 2014. godini prouzrokovale ogromne štete. Cilj Ministarstva je da procene dugoročnih investicija u prioritetne akcije za smanjenje rizika i adaptaciju na izmenjene klimatske uslove izradi do kraja 2015. godine.
Ministarstvo je u saradnji s drugim institucijama Vlade, ali i predstavnicima privrede i nevladinih organizacija i uz finansijsku i tehničku pomoć Evropske unije, započelo uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova s efektom staklene bašte i ostalih informacija od značaja za klimatske promene. Ova aktivnost je bitna sa aspekta usaglašavanja nacionalnog sa zakonodavstvom Evropske unije, a omogućiće nam i sistematsko i kontinuirano prikupljanje podataka, kao osnov za analizu i unapređenje politika i mera koje doprinose borbi protiv klimatskih promena.
Bogosavljević Bošković je zaključila da je izrada strategije borbe protiv klimatskih promena jedan od prioriteta te da će ona biti definisana do 2018, navodi se u saopštenju.