669519497885b9c025270d411769090742848.webp)
Na samo 10 kilometara, od Novog Sada, u Šajkaškoj oblasti nalazi se prigradsko naselje Kać. Iako je blizu Vojvođanske prestonice broj stanovnika u njemu stagnira. Tako prema popisu iz 2022. evidentirano je 11.067 žitelja.
- Nasuprot tom podatku osamdesetih godina prošlog veka bio je najbrojniji sa 17.000 stanovnika, kaže dipl.inž. Miroslav Jovanov, predsednik komisije za poljoprivredu u MZ "Kać".
Po mišljenju Jovanova broj stanovnika je opao jer mnogi gravitiraju ka Novom Sadu, a ima i onih koji su otišlu u inostranstvo da rade. Iako Kać ima 6.100 domaćinstava dosta je praznih kuća.
Posebno raduje podatak da je osnovna škola "Đura Jakšić" puna dece, tako da se nastava odvija na tri lokacije jer je selo dugačko, a deca uglavnom idu peške do škole. Za pohvalu je da u generaciji ima po četiri odeljenja.
Selo je živo i na društvenom polju. Aktivna su dva kulturno-umetnička društva. Sport ima primat. Selo ima sportsku dvoranu, a ponos meštana je RK "Jugović" koji se takmiči u prvoj ligi, zatim tu su i fudbalski i šahovski klub, a otvoren je i nov dom za penzionerske aktivnosti.
Promocija selo se odvija i kroz manifestaciju "Čvarak fest" koja se održava u novembru već jednu deceniju.
- Pre deset godina u selu je osnovano "Udruženje poljoprivrednika" prvenstveno da bi održali atarski putevi, kaže Jovanov. – Tako svake godine se organizujemo s proleća i dogovaramo akciju ravnanja atarskih puteva. U akciji učestvuje i po 40 traktora, a tako pripremljena leja, koristi se do jeseni. I Grad Novi Sad je pomogao u realizaciji ovog projekta pa je deo tih puteva nasut tucanikom, a želja je da budu svi nasuti.
Udruženje ima 50 članova. Iako to nisu svi poljoporivrednici iz sela, kada se organizuje akcija svi se uključuju. Udruženje uglavnom tokom zime organizuju stručna predavanja kako bi poljoprivrednike upoznali s novinama u poljoprivredi, a i da bi mogli proizvodnju da prilagode klimatskim izazovima.
Podseća Jovanov, na period kada poljoprivreda mnogima nije bila osnovno već dopunsko zanimanje to nije bilo tako davno u vreme kada je maksimum bio 10 ha. Danas, ko ima toliko zemlje i bavi se ratarskom proizvodnjom nije isplatljivo. Ekonomična proizvodnja odvija se na površinama od 100 do 150 ha.
- U selu danas ima oko 100 poljoprivrednika, a nekada je svaka kuća imala traktor i bavila se poljoprivredom, upozorava Jovanov. – Isto je i sa stočarima. Danas ih ima desetak, a ne tako davno svaka kuća je imala ponešto od stoke u svojim štalama.
Uglavnom se gaji krupna stoka, dve porodice se bave ovčarstvom, jedna tovom jednodnevnih pilića, a ima i onih koji iz ljubavi uzgajaju konje.S obzirom da u selu opada broj grla, polako seoski pašnjak menja svoju namenu i postaje građevinska industrijska zona.
Kać ima plodnu zemlju koja je kategorisana kao 1., 2. i 3. kategorija na kojoj uglavnom dominira ratarska proizvodnja. Takođe tu je i ritsko zemljište koje je izuzetno dobro za povrtarsku proizvodnju, ali u selu ona nije razvijena.
Voćnjaci su novina u ataru. Pored puta ka Novom Sadu podignuto ih je 5-6, a u njima se gaji jabuka, breskva, kruška, kajsija.
Nekada su na potezu od Kaća ka Budisavi bili vinogradi, a danas zubu vremena odoleva samo jedan, vlasnika Miroslava Jovanova.
Od oca Svetozara, Miroslav je nasledio 10 ha oranica koje je dao u arendu. Njegova velika ljubav je porodični vinograd koji se prostire na 0,3 ha.
- Vinograd je sađen 1915. godine, u njemu je zastupljeno 126 sorti, kaže Jovanov. – Čokote gajim na stari način i sve operacije obavljam ručno zajedno s ocem. Svo grožđe koje oberem prerađujem u vino.
Koliko će vina biti zavisi od godine. U ovoj godini suša je uzela danak. Tako od uobičajenih 300 litara vina godišnje, ove godine je bilo samo 40 litara.
Da bi sačuvao ovu proizvodnju, Jovanov sve više razmišlja o navodnjavanju vinograda iako se radi o maloj površini. Takođe, ukoliko bi vinograd bio špalirski, lakše bi se obrađivao motokultivatorom.
Dipl. inž Dimitrije Nedeljkov, svo svoje znanje preneo je na 172 ha koja obrađuje, od kojih većinu površina zakupljuje. Poljoprivreda je njegovo osnovno zanimanje i trudi se da bude savremen i da ide u korak s vremenom. Plodored je podelio na ozimi i jari. Od ozimih useva gaji pšenicu i uljanu repicu, a od jarih – kukuruz, suncokret i soju. Nekada je odnos posejanih površina bio pola pola, a od 2017. taj odnos je promenjen u 60:40 u korist ozimih useva.
Kako kaže Nedeljkov u kaćkom ataru sva pšenica je posejana i sve se zeleni. Pogotovo što se prošle godine isplatila bio je dobar prinos, ali ne i cena.
Iako je po zanimanju inženjer, Dimitrije u proizvodnji sluša savete stručnjaka pogotovo prognozno izveštajne službe ali i savetodavne. Tako na klimatske izazove pokušava da odgovori agrotehnikom odnosno da smanji prevrtanje zemljišta redukovanom obradom, da ranije zatvori brazdu. Važna je i rejonozacija parcela, tako uljana repica se ne seje na parcele koje ne trpe sušu, a kukuruz i soju seje se tamo gde može da se izdrži suša tokom jula i avgusta.
Svakako, najvažniji korak u ovoj borbi je navodnjavanje. Od prošle godine Dimitrije navodnjava 40 ha i postigao je izuzetne rezultate.
- Finansijski efekat je uočljiv, razlika u prinosu je više od 100 odsto, objašnjava Nedeljkov – Na potezu gde je zalivan kukuruz prosečan prinos je bio preko 8 t/ha. I soja je dobro odreagovala, odličnim prinosom.
Zadovoljan ovakvim ishodom Dimitrije planira da poveća površine pod sistem za zalivanje za još 10 ha. Pogotovo što je na tri veće parcele izbušio bunare na dubini od 32 metra. Zalivnje obavlja tifonom
Ako bude povećavao površine koje će zalivati planira da nabavi još jedan tifon i agregat.
Dimitrije do sada još nije uzorao zemljište, jer je sloj na dubini od 15 cm suv i kad se u takvim uslovima oranje nema efekta samo se više troši gorivo. Čim se stvore uslovi privešće kraju ovaj posao na 70 ha koliko je ostavio za setvu jarih useva na proleće.
Veliki je pobornik napretka u poljoprivredu bez koga nema ni uspeha pa planira da nabavi dron koji se pokazao kao efikasna alatka za rešavanje gorućih problema u polju.
- Iako planiram da povećam površine ipak se dvoumim. Ako se nastavi sušni period možda je bolje smanjiti zasejane površine, a povećati površine pod zalivnim sistemom, mišljenja je dipl inž Dimitrije Nedeljkov.
Činjenica je da poljoprivreda bez navodnjavanja više neće moćo. Kaćki poljoprivrednici su toga svesni i sve više o tome razmišljaju. Iako su viši troškovi, veći je prinos ali i prihod. To je važno za njihov opstanak, ali i poljoprivrede na ovim prostorima.
Tamara Gnip
Foto: Gradski info
Projekat "Selo juče danas sutra – opstanak i razvoj sela na području lokalnih samouprava Novog Sada" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada – Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
