Danas je pravo zadovoljstvo videti mlade da se bave poljoprivredom. Ponos kaćkog atara svakako je mlada porodica Nedeljkov, Vedrana i Marko. Po zanimanju diplomirani inženjeri poljoprivrede koji su odlučili da po završetku fakulteta stečeno znanje provere u brazdi. Oboje su ponikli u Bačkoj ravnici, davno je udahnuli još kao deca i ostali joj verni. Vedrana je rođena i odrasla na salašu pored Sombora, a Marko je iz Kaća. Poljoprivreda je za njih bila i ostala osnovno zanimanje koje su zavoleli još kao deca uz svoje roditelje, bake i dede. Sasvim je bilo prirodno da onog momenta kada su se odlučili da život nastave zajedno u Kaću na Markovoj dedovini započnu i sopstvenu proizvodnju.
Nasledili su voćnjak. S obzirom da je to bio stari zasad sa starim sortimentom trebalo je u njega dosta ulagati. Da bi se uložena investicija vratila potrebno je da prođe nekoliko godina. Za taj dugi period nisu imali ni sredstava, a ni vremena da čekaju.
U vreme kada su počinjali kod nas još uvek nije bilo mini lubenica, a ni batata. Procenili su da bi to mogla da bude njihova šansa. Hrabro su se suočili sa izazovima koje može da donese proizvodnja tih kultura. Početak nije bio lak. Nedostajala im je povrtarska mehanizacija, kupci nisu imali naviku da kupuju lubenicu tešku dva kilograma, a malo ko je znao i šta je batat! U tom periodu, iako je sve izgledalo nemoguće, odluka je pala i hrabro su se upustili u neizvesnu avanturu.
Iako su i Vedrana i Marko agronomi, o batatu nisu znali ništa. Nedostajala im je i domaća literatura iz koje bi mogli da se informišu, a nije bilo ni proizvođača od kojih bi dobili koristan savet. Rukovođeni željom za uspehom na ovom polju, tražili su informacije u stranoj literaturi i kod proizvođača van granica naše zemlje. Svake godine postavljali su razne oglede na svojoj njivi i učili o proizvodnji batata, postepeno tako povećavajući prinos i udeo prve klase.
Danas, iza sebe imaju osam godina iskustva u proizvodnji batata. Obrađuju 10 hektara oranica, od kojih je 6 hektara u njihovom vlasništvu, a ostatak je u zakupu. Proizvodnja batata se odvija na 3 hektara.
Počinje krajem februara u plasteniku proizvodnjom rasada. Rasad se proizvodi u toplim lejama od batata izvađenog u jesen koji nema komercijalnu vrednost jer je oštećen ili prevelik, ali mora biti zdrav.
Autor fotografije: Prihvatna arhiva
Kako kaže Vedrana do pre dve godine proizvodili su klasičan, ukorenjen rasad, ali su prešli na neukorenjen rasad odnosno reznice. Proizvodnja rasada traje do sredine maja, kada se batat iznosi napolje.
-Batat se rasađuje u drugoj polovini maja, kada se zemljište dovoljno ugreje, objašnjava Vedrana. – Pre rasađivanja potrebno je duboko pripremiti zemljište. Zatim se prave bankovi, razvlači malč folija i postavlja sistem za navodnjavanje.
Ukorenjen rasad se sadi mašinski, sadilicom za rasad, a neukorenjen još uvek ručno jer nemaju takav tip sadilice. Dobro je što na ovom usevu još uvek nema ni bolesti, ni virusa, a ni štetočina koje ga napadaju. Problem predstavljaju zemljišni insekti i poljski miš. Tako da nega useva nije zahtevna, svodi se na navodnjavanje, fertirigaciju, kontrolu korova i zaštitu od zemljišnih insekata.
Vegetacija batata traje od 90 – 120 dana, zavisno od sorte, pa se vadi od kraja avgusta pa do oktobra. Nakon vađenja batat se pere i kali deset dana na visokoj temperaturi i čuva na 12 – 15 stepeni uz visoku vlažnost vazduha.
Nedeljkovi najviše proizvode narandžast batat ali u ponudi ima i ljubičastog i belog. Prinosi se kod njih kreću od 20 do 30 tona po hektaru, ali u toplijim krajevima odakle potiče prinos bude i do 60 tona.
Inače batat je dvogodišnja tropska biljka, nije u srodstvu s krompirom. Kod batata se konzumira zadebljao koren, a kod krompira krtola. Iako ih mnogi mešaju najznačajnija razlika između batata i krompira je što batat ima nizak glikemijski indeks te je odličan za dijabetičare, sportiste i malu decu.
Posle osam godina koliko se bave ovom proizvodnjom Nedeljkovi s ponosom mogu da kažu da je kod nas poraslo interesovanje za batat ne samo kod kupaca već i kod proizvođača. Tako da danas već ima 2 – 3 veća proizvođača sa kojim sarađuju i razmenjuju iskustva.
Takođe je dobro što kupci sve više pažnje poklanjaju tome šta jedu, kao i na koji način i gde je proizvedeno. Samim tim poraslo je i interesovanje za kupovinu domaćeg batata.
Na PG "Nedeljkov", poljoprivredna proizvodnja je porodičan posao. Najviše su uključeni Vedrana i Marko, a rado im pomažu i deca. Privilegija je raditi posao s ljubavlju, a istovremeno kvalitetno provoditi vreme s decom i polako ih uvoditi u posao od kojeg ova porodica živi. Danas, malo porodica ima taj luksuz da deci može da priušti odrastanje u skladu s prirodom poput Nedeljkovih.
Svojim radom i trudom, ovi mladi ljudi su potvrdili da su napravili pravi izbor odabirom ove dve kulture čijim proizvodnjama mogu u potpunosti da se posvete. Dobrim izborom kultura postigli su da tokom leta nemaju puno posla oko batata pa mogu da se posvete svojim mini lubenicama poznatim pod imenom "Slatka mala iz Kaća", a prednost je i što batat mogu da čuvaju tokom zime i da ne žure s prodajom.
Želja im je da napreduju i spram svojih mogućnosti ulažu i u povrtarsku mehanizaciju. Takođe, u međuvremenu konkurišu za dodelu subvencija na gradske, pokrajinske, republičke, konkurse nekad više, a nekad manje uspešno. Za sad su zadovoljni onim što su postigli. Postoje i želje koje bi želeli da se ostvare.
-Priželjkujem da se više vrednuju profesionalni proizvođači, odnosno porodice kojima je primarna i jedina delatnost poljoprivredna proizvodnja, kao i domaćinstva u kojima su nosioci proizvodnje inženjeri poljoprivrede, poručila je dipl. inž. Vedrana Nedeljkov.
Tamara Gnip
