Sve što čini autentičnu kuhinju Srema dobilo je svoje obrise tokom istorije. Sočni ukusi žita, koji i najprobirljivijeg odvedu da sedne za astal Srema traži još, stvarani su poslednja četiri veka. Prostor omeđen plodnom ravnicom i padinama Fruške gore, isprepletan je kuhinjom raznovrsnom poput ove mikro-geografije.
Meso i testo. Supe i kolači. Sir, vino i riba, mesne prerađevine za duge zimske mesece, sočno voće od prvih dana maja do poslednjeg ubranja grožđa u kasnom oktobru. Sve je to Srem, bogat, a nenadrealno gostoljubiv.
Sremska kuhinja pamti raskošne slavske ručkove, brz „jak“ doručak, jela koja se krčkaju satima i jela spremana u jednoj šerpi, od najosnovnijih namirnica: malo brašna, krompira i vode. Prepoznatljiva gastronomska tradicija nastajala je kroz svaki novi sremački obrok.
Zbog specifičnog položaja i nekada dominantnih poslova u poljoprivredi, Srem je gastronomska celina sama za sebe. Sever nosi „fruškogorski“ pečat, dok su sela prema Savi vekovima živela od vinogradarstva i ratarstva.
Zato i ne čudi što je upravo manifestacija „Gastro Srem“ osvojila je prestižno priznanje „PRIZMA 2025“ u međunarodnoj akciji „Za novi kvalitet u turizmu“, koja traje još od 1997. godine. Nagrada je organizatorima svečano uručena na 56. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, u Kongresnom centru Master.
„Gastro Srem“ je jedinstvena manifestacija koja kroz bogatu gastronomsku, kulturnu, turističku i edukativnu ponudu spaja tradicionalno i moderno doba. Učesnici su poljoprivredna gazdinstva – proizvođači mesnih i mlečnih proizvoda, udruženja žena iz Srema i gosti iz Slovačke i Mađarske, zatim vinarije, umetničke radionice, medari, proizvođači rakije i bombondžije, kao i brojni gosti iz cele Srbije.
Iz turskog nasleđa ostala je čorba koja doslovce znači „masna voda“, kao i supa koju su nemački doseljenici preuzeli iz sopstvene tradicije. Pod uticajem otomanske, austrougarske, bečke, slovačke, češke, mađarske kulinarske kulture, kuhinja 18. veka oblikovala se u prepoznatljivu, autentičnu sremačku kuhinju.
Gastronomska tradicija sačuvana je zahvaljujući praksi, porodičnim receptima, rukom pisanim beleškama u sveskama, ostavljanim u nasleđe generacijama.
Od prvog zapisa o manifestaciji Gastro Srem do danas promenilo se mnogo toga – osim jednog: sremački gastronomski identitet ostao je postojan. Srem i danas nudi neodoljivi put do jela i starinskih specijaliteta ovog kraja.
Kako se manifestacija razvijala, tako je ojačala i praksa negovanja tradicije spremanja sremačkih jela i beleženja starih recepata. Iz te potrebe nastao je i ovaj kuvar – da na jednome mestu objedini jela po sećanju i jela gastronomskog regiona.
Ako želite da se na vašem stolu nađe autentično jelo kakvo su pamtili vaši preci, u Staroj Pazovi ćete ga sigurno naći.
Recept za staropazovačke kifle:
Potrebno:
- 700 ml vode
- 2 kocke kvasca
- 1 kg brašna
- kašika soli
- 3 kašike šećera
- 1 do 2 kašike masti
- šoljica ulja
Priprema:
Kvasac posuti s malo šećera i preliti s mlakim mlekom pa sačekati da počne da “radi”.
U vanglu sipati brašno, šećer, so i kvasac pa umesiti testo.
Dodavati po malo ulja, potom prekriti pamučnom krpom i ostaviti da se “podigne”.
Kada je testo “nadošlo” prebaciti na radnu površinu dodati dve kašike masti pa još jednom blago premesiti. Odvajati jufkice pa oklagijom razvlačiti i oblikovati kiflice.
Ređati na pleh. Odgore premazati umućenim jajem. Posuti solju, susamom, kimom, po ukusu. Sačekati da kiflice malo “odmore”, najmanje 20 minuta, pa tek onda stavljati da se peku.
Kada se stave u rernu, ne zatvarati je odmah, već malo ostaviti otvorenu da testo počne da raste, tek onda zatvoriti i ostaviti da se kiflice peku na 180 stepeni.
