Smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi zahteva zajednički napor koji uključuje poljoprivrednike, istraživače, donosioce odluka i potrošače. Upotreba pesticida je tema o kojoj se uvek debatuje. U teoriji, moguće je značajno smanjiti njihovu upotrebu kroz razne intervencije, ali u realnosti je to mnogo teže. Uspešna zelena inovacija zahteva znanja o kultivaciji, tehnologiji i ekologiji.
Pošiljka voća vraćena sa granice zbog visokih vrednosti pesticida u plodovima, ovakvi natpisi nas teraju na razmišljanje može li se savremena poljoprivreda zamisliti bez upotrebe hemikalija i kako one utiču na ljude ili organizme. Jesu li pesticidi zasta toliko opasni ili su nepravedno optuženi za jedne od najvećih neprijatelja životne sredine? Proizvodnja hrane je, s jedne strane, opterećena porastom broja stanovnika na zemlji, a sa druge potrebom da bude zdravstveno bezbedna. Često se zato upotreba pesticida dovodi u pitanje. Prema statističkim podacima, jasno je da pesticidi igraju važnu ulogu u ratarstvu i voćarstvu. Prema istraživanjima Wageningen univerziteta, svake godine u Holandiji proda se preko devet miliona kilograma pesticida. Najveći udeo čine fungicidi i herbicidi, od čega je 700 hiljada kilograma prodaja glifosata. Poljoprivrednici ulažu u kupovinu pesticida kako bi zadržali kvalitet svojih useva i ostvarili što bolje prinose. Kada se holandski krompir ne bi tretirao pesticidima, rod bi bio mnogo manji zbog infestacije, dok bi lukovice cveća bolovale zbog virusnih infekcija.
Naravno, pesticidi ostavljaju tragove koji se mogu pronaći u hrani, zemljištu i u površinskim vodama. Sve to u rizik dovodi i biodiverzitet, jer aktivne supstance mogu biti pogubne i za insekte. Bez obzira na trend opadanja upotrebe pesticida, koji se javlja od 2014. godine, Holandija je daleko od ispunjavanja normi koje je Evropa postavila. Najveća koncentracija pesticida pronađena je u uzorcima prašine, što znači da su tradicionalni farmeri posebno izloženi. Opasna mešavina ostataka pesticida pronađena je u gotovo svim ekosistemima, a kako ne postoji monitoring njihovih efekata na hroničnu izloženost ljudi i ekosistema, u predviđanja o njegovoj distribuciji nakon prskanja ne uključuje se prenošenje vetrom.
Postoje mnogi načini za smanjenje upotrebe pesticida. Ispitivanje razlika u upotrebi pesticida na farmama može promovisati najbolje prakse i podstaći druge da smanje upotrebu. Poljoprivrednicima je potrebno praktično iskustvo da bi razumeli važnost upotrebe optimalne količine i tačnog vremena prskanja. Projekat EU SUPPORT fokusira se na razumevanje prepreka u usvajanju ekološki prihvatljivih inovacija u poljoprivredi. Kombinovanjem ekoloških praksi sa preciznim tehnikama može se znatno smanjiti potreba za pesticidima. Na primer, korišćenje posebno dizajniranih krovova koji održavaju jabuke suvim smanjuje broj potrebnih prskanja fungicidima. Alternativni sistemi poljoprivrede, poput sadnje useva u trakama, omogućavaju prirodnu kontrolu štetočina, te samim tim smanjuju potrebu za pesticidima.
Zaključak je da smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi zahteva zajednički napor, koji uključuje poljoprivrednike, istraživače, donosioce odluka i potrošače. Neophodno je informisanje i podsticanje na usvajanje inovativnih praksi i razvijanje otpornih poljoprivrednih sistema i promocija održive alternative.
