Kaločai i čiga čuvaju mađarsku tradiciju

Vojvodina se oduvek ponosi brojnim narodima i narodnostima koji žive na njenoj teritoriji i bogatim kulturnim nasleđem koje oni neguju. Mađari su najbrojniji, iako se broj pripadnika ove nacionalnosti u Pokrajini već godinama smanjuje. Sličan trend prisutan je i u Rumenki, mestu nadomak Novog Sada gde trenutno živi oko 200 pripadnika mađarske nacionalnosti. U vreme kada su naselili ove prostore, a to je bilo oko 1786. godine zabeleženo je da je u mestu živelo 557 Mađara. Suočeni sa opasnošću od gubljenja nacionalnog identiteta, rumenački Mađari su 2000. godine osnovali kulturno umetničko društvo "Feher Ferenc" u okviru kojeg se okupljaju i neguju tradicionalnu muziku, kulinarstvo, veštine ručnog rada...

- Naše društvo već 25 godina okuplja sve generacije i od osnivanja smo posvećeni očuvanju mađarskog jezika i tradicije. Imamo brojne aktivnosti - radionice za decu, dramsku sekciju, hor, sekciju narodnog veza i ručnih radova, čak i kartašku sekciju, priča Robert Banči, mlad i obrazovan čovek koji je pre četiri godine stao na čelo KUD-a, ali, kako sam priznaje, teško mu je da druge mlade zainteresuje da aktivnije učestvuju u radu društva.

OD VEZA DO PUŽ TESTA

Svakog ponedeljka žene se okupljaju u prostorijama Udruženja i to vreme koriste za izradu ručniih radova, tradicionalnog veza "kaločai" izradu puž testa ( čiga na mađarskom), ali pre svega za druženje.

Kaločai vez dobio je ime po mađarskom gradu, a odliku ju ga raskošne boje i motivi različitih cvetova. Vezilje, koje su u Rumenci okupljene u grupu "Margareta" objašnjavaju da svaki cvet ima svoje značenje i boju koja mu pripada. Ruže su obično crvene, nezaboravak plav, različak tamno-plav. Čest motiv na vezu je i crvena paprika. Ukoliko ljubičasta boja preovlađuje na vezu to znači žalost, dok crvena nosi radost. Vezom se ukrašavaju stolnjaci, miljei, košulje, kecelje... Pravilo je da mlađe žene nose vez svetlijih boja, dok je vez na starijim ženama svedeniji i mirnijih boja.

Puž testo koje izrađuju žene u Rumenci nije samo povod da se druže, već od prodaje ovog testa na manifestacijama finansiraju aktivnosti Udruženja.

- Testo se pravi od brašna i jaja. Dobro se umesi, pa se seče na trake i tanji na mašini za rezance. Kada je testo dovoljno istanjeno, seče se na kvadrate i daje članicama koje ga uz pomoć igle i specijalne naprave motaju u obliku puža. Bez ovog testa u žutoj supi ne može da prođe ni jedan svečani ručak, priča, Ida Nađ, dugogodišnja članica Udruženja i objašnjava da su tokom leta radile sa decom nižih razreda osnovne škole u želji da im prenesu znanje i zainteresuju ih za bogato kulturno nasleđe koje neguju.

Robert priča da je njegova velika želja da se osnuje sekcija Udruženja koja bi negovala tradicionalni mađarski ples, ali, nažalost, odziv dece je mali pa tako nisu ni otišli korak dalje - da angažuju profesora koji bi najmlađe uveo u tajne čardaša, okretnog plesa koji je svojevremeno opevao i Đorđe Balašević.

- Tradicionalni čardaš koji je poznat po udarcima čizmama i razigranim koracima, nekada je na ovim prostorima bio veoma živ i voleo bih da se to ponovo vrati. Sa druge strane imamo aktivan mešoviti hor u kojem pevaju i deca i odrasli, Priča Banči.

O uspešnim nastupima hora svedoče i brojna priznanja i pehari koji krase prostorije Udruženja. Atraktivnosti nastupa svakako doprinose tradicionalne nošnje koje članovi nose na nastupima. Nošnje su osmislili sami, jer, kako kažu u Udruženju, Mađari su se u Rumenku doselili sa raznih strana pa tako nemaju svoju karakterističnu nošnju.

  - Sekcija žena koje neguju ručne radove i kulinarske veštine takođe je veoma aktivna. Kulinarska tradicija je nezaobilazna u našoj kulturi i gotovo svaka kuća ima svoj recept za gulaš, kobasice, supu... Ono što je možda najkarakterističnije je izrada takozvanog puž teksta koje se koristi za supu. Supa sa puž testom je obavezan deo svakog svadbenog ručka.

Svojevremeno su u školi u Rumenki postojala odeljenja u okviru kojih se nastava odvijala na mađarskom jeziku, ali odavno ih nema, jer, kako kaže Robert, nema dovoljno dece koja bi ih pohađala.

Važno mesto okupljanja mađarskog življa u Rumenki je reformatorsko - hrišćanska crkva koja se nalazi prekoputa KUD-a.

- Okupljamo se u crkvi kada su praznici, poput Uskrsa i Božića. Za Uskrs deca farbaju jaja i prave ukrase, za Božić organizujemo zajednički ručak u crkvi. Za najmlađe smo nedavno uveli atrakciju - Deda Mraza koji traktorom ide kroz selo i deci nosi poklone.

Između pesme, običaja, recepata i poneke bačene karte, KUD u Rumenki čuva sećanje na vreme kada su se, još u vreme Marije Terezije prvi Mađari doselili u ovo mesto u potrazi za boljim životom. Svakog juna slavi se godišnjica doseljavanja, ali nažalost sve je manje potomaka koji prisustvuju ovom važnom događaju. Novo rukovodstvo Udruženja ima brojne planove kako da aktivira i okupi zajednicu, a vreme će pokazati hoće li uspeti da mlađim generacijama više približi kulturu i tradiciju, a čardašu vrati staru slavu.

Tekst i foto: A. Milić

Projekat "Očuvanje tradicije i zanatstva vojvođanskih sela“ je sufinansiran sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama koji je dodelio sredstva.