KANALI PRETVORENI U DEPONIJE

JVP "Vode Vojvodine" još jednom apeluju da se kanali ne pretvaraju u deponije, jer nije retkost da se u njima nađu komadi bele tehnike, školjke automobila, razne vrste plastičnog otpada ili da su propusti za odvođenje vode zatrpani, a kanali preorani. Sve to usporava oticanje vode, a na pojedinim mestima stvaraju se brane i "čepovi".
Odbranom od poplava od unutrašnjih voda u Vojvodini je i dalje  obuhvaćeno oko 180.000 hektara zemljišta, a pod vodom je  oko tri procenta, odnosno 5.000 hektara. Na svim sistemima na kojima je proglašena odbrana radnici vodoprivrede su na terenu, crpne stanice rade neprekidno,  a na najkritičnijim tačkama bageri izmuljuju kanale ili  uklanjaju prepreke i "čepove"  koji usporavaju oticanje vode.  Propusti  kojima mehanizacija ne može prići  ručno se čiste.
Inače, na području Vojvodine ima više od 21.000 kilometara kanala za odvodnjavanje, ne računajući Hidrosistem DTD koji je dugačak gotovo 1.000 kilometara. Primera radi, ukupna dužina kategorisanih puteva u Srbiji, uključujući i Vojvodinu je  9.500 kilometara. Održavanje tog ogromnog sistema sa 155 velikih crpnih stanica i mnoštvom ostalih vodnih objekata u nadležnosti je JVP "Vode Vojvodine". Međutim, u godinama kao što je ova, sa mnogo padavina i zemljištem prevlaženim još od prošle godine, teško je održati nivo vode u kanalima na optimalnom nivou. Odvođenje vode s poljoprivrednog zemljišta do kanalske mreže u isključivoj je nadležnosti korisnika zemljišta.
Svake godine za funkcionalnost tih sistema izdvaja se mnogo novca. Samo tokom prošle godine za te namene uloženo je skoro milijardu i po dinara.