Konji se vratili u seoska domaćinstva

 Sre­mač­ko se­lo Pu­tin­ci bi­lo je do­ma­ćin Dru­gog po re­du „Da­na li­pi­ca­ne­ra Sr­bi­je“ u or­ga­ni­za­ci­ji Udru­že­nja od­ga­ji­va­ča li­pi­can­ske ra­se ko­nja i do­ma­ći­na Ko­njič­kog klu­ba Ca­pri­o­la. Broj­ni lju­bi­te­lji ovih ra­sa ko­nja iz Sr­bi­je i go­sti iz Hr­vat­ske, BiH i Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je, uži­va­li su gle­da­ju­ći re­kord­nih 141 gr­lo u 14 raz­li­či­tih uz­ra­snih ka­te­go­ri­ja, od onih mla­dih sa tam­nom do naj­sta­ri­jih sa blje­šta­vo bi­lom dla­kom. Ko­nja­ri su se po­tru­di­li da svo­je lju­bim­ce pri­ka­žu u naj­bo­ljem sve­tlu. Ure­di­li su ih ta­ko da se ja­sno ocr­ta­vao ti­traj sva­kog mi­ši­ća na te­lu ži­vo­ti­nje. Gri­vu su skra­ti­li, uple­li u ki­ke ili je pu­sti­li da le­pr­ša pri­li­kom la­ga­nog ka­sa is­pred ži­ri­ja. Sti­cao se uti­sak da, uz vi­so­ku i sna­žnu ak­ci­ju pred­njih no­gu, ova ple­me­ni­ta gr­la pro­sto leb­de u skla­du sa tem­pom svo­jih od­ga­ji­va­ča. Po broj­no­sti i kva­li­te­tu or­ga­ni­za­ci­je bi­la je to vr­hun­ska ma­ni­fe­sta­ci­ja ove vr­ste kod nas. Do­kaz da su se, po­sle ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja na­kon pro­do­ra me­ha­ni­za­ci­je u po­ljo­pri­vre­di, na ve­li­ka vra­ta vra­ti­li ko­nji u Sr­bi­ju.

Pročitaj još: Briga o konjima zimi

Lep, lep­ši, naj­lep­ši  

U struč­nom ži­ri­ju bi­li su: dr Bo­ra Jo­va­no­vić, pred­sed­nik Udru­že­nja od­ga­ji­va­ča li­pi­can­ske ra­se ko­nja Sr­bi­je, za­tim Bo­či Ča­ba, pred­sed­nik Sa­ve­za od­ga­ji­va­ča li­pi­ca­ne­ra u Ma­đar­skoj i dipl. inž. Bran­ki­ca Ko­zo­mo­ra, sa Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du. Ni­je im bi­lo la­ko, jer su ima­li vr­lo de­li­ka­tan po­sao. Sva pri­ka­za­na gr­la bi­la su le­pa, lep­ša i naj­lep­ša. Ipak, ne­ko gr­lo je mo­ra­lo „za dla­ku“ da po­ne­se ti­tu­lu i pe­har or­ga­ni­za­to­ra. Naj­ve­ći pe­har sa len­tom pri­pao je šam­pi­o­nu uz­go­ja pa­stu­vu, vi­še­stru­kom po­bed­ni­ku nad­me­ta­nja na No­vo­sad­skom po­ljo­pri­vred­nom saj­mu „79 Con­ve­ra­sa­no Dra­va XIV 2013“, vla­sni­štvo Na­di­ce Bo­ki­nac iz Far­ka­ždi­na.

Me­đu gr­li­ma, oždre­blje­nim 2010. i sta­ri­jim, la­ska­vu ti­tu­lu po­ne­la je ko­bi­la „22 Bo­na­dea I 2001“, vla­sni­štvo Sa­ne­le Re­meš iz Žar­kov­ca, dok je me­đu pa­stu­vi­ma pr­vo me­sto pri­pa­lo „27 Ma­e­sto­so Trom­pe­ta 2001“, iz šta­le Zo­ra­na Tu­ra­ko­vi­ća u Sur­du­ku. U ro­du ko­bi­la oždre­blje­nih iz­me­đu 2011-2015. go­di­ne bi­la je naj­že­šća kon­ku­ren­ci­ja u ko­joj je uče­stvo­vlo čak 21 gr­lo. Na pr­vo me­sto pla­si­ra­la se „ 203 Ga­e­ta­na XX 2015“, vla­sni­štvo po­zna­te ko­njar­ske po­ro­di­ce Raj­ko­vić iz Svi­lajn­ca. Kod pa­stu­va, oždre­blje­nih 2016-2019. go­di­ne naj­lep­ši je bio „ 305 Ne­a­po­li­ta­no Dra­va VI 2019“, Jo­va­na Ob­ra­do­va iz In­đi­je. U kon­ku­ren­ci­ji ko­bi­la naj­lep­ši iz­gled po­ka­za­la je „220 Ba­to­sta XXXVII 2018“, ko­ja pri­pa­da ču­ve­noj Er­ge­li Ke­le­bi­ja, i pri­pa­da­ju joj ve­li­ke za­slu­ge za uz­goj li­pi­ca­ne­ra kod nas. Me­đu ko­bi­la­ma iz 2020-2021. go­di­ne la­ska­vu ti­tu­lu po­ne­lo je gr­lo „137 Ga­e­ta­na X 2010“, vla­sni­štvo upor­nog od­ga­ji­va­ča Zvon­ka Čaj­ku­ši­ća iz Ru­me. U kon­ku­ren­ci­ji pa­stu­va naj­u­spe­šni­ji je bio „152 Con­ver­sa­no Ca­pri­o­la 2021“, či­ji je vla­snik Danijel Ivo­še­vić iz Pu­ti­na­ca. Kod ždre­ba­ca, ožde­blje­nih 2022. go­di­ne, naj­vi­še je po­ka­za­la „ 209 Ma­e­sto­so Al­le­gra I 2022“ u vla­sni­štvu Iva­na Ku­ba­ta iz Bo­ča­ra. U kla­si žen­skih oma­di oždre­blje­nih 2023. go­di­ne, do naj­sjaj­ni­jeg od­lič­ja do­šlo je gr­lo „268 Ca­pri­o­la III 2023, vla­sni­štvo Da­ni­e­la Ivo­še­vi­ća iz Pu­ti­na­ca. Kod žen­ske oma­di naj­vi­še je po­ka­za­la „Ca­nis­sa XI 2022“, iz uz­go­ja Mi­lo­ša Sto­ja­no­va u Ki­kin­di, dok je kod mu­ških oma­di šam­pi­on bi­lo gr­lo „ Si­gla­vi Ca­nis­sa 2023 iz šta­le Su­za­ne Ve­lić u Mar­tin­ci­ma. Šam­pi­on­sku ti­tu­lu po­ne­la je mla­da omi­ca “268 Ca­pri­o­la III 2023“ od­go­je­na u šta­li Da­ni­e­la Ivo­še­vi­ća iz Pu­ti­na­ca, dok je u mu­škoj kon­ku­ren­ci­ji šam­pi­on bio „Si­gla­vi Ca­nis­sa 2023“, vla­sni­štvo Su­za­ne Ve­lić iz Mar­ti­na­ca.

KWPN i Engleski Hockney u Barandi ceo video pogledaj OVDE

Ma­đu žen­skom oma­di oždre­blje­nih 2024. go­di­na, pe­har je do­bi­lo gr­lo „ Ca­nis­sa 2024“, iz šta­le Ča­sar Ga­bo­ra u Hor­go­šu, a u kon­ku­ren­ci­ji mu­ške oma­di naj­lep­še je bi­lo gr­lo „Ma­e­sto­so Dra­va 2024“, vla­sni­štvo Du­ša­na Ze­ca iz Ru­me. Šam­pi­on­ska ko­bi­la je 22 Vonadea I iz 2001, vla­sni­ce Sa­ne­le Re­meš iz Žar­kov­ca, mla­di šam­pi­on omi­ca Ca­pri­o­la, Da­ni­je­la Ivo­še­vi­ća iz Pu­ti­na­ca

Uspeh na me­đu­na­rod­noj sce­ni

Ko­li­ko su vred­ni na­ši ko­nji po­tvr­đu­je i uspeh na Me­đu­na­rod­nom šam­pi­o­na­tu u Li­pi­ci, gde je uče­stvo­va­lo se­dam li­pi­ca­ne­ra iz Sr­bi­je. Ta­da je tro­go­di­šnje gr­lo Da­ni­e­la Ivo­še­vi­ća iz Pu­ti­na­ca osvo­ji­lo pr­vo me­sto u že­sto­koj kon­ku­ren­ci­ji. Na tre­će me­sto se pla­si­ra­la ko­bi­la Zvon­ka Čaj­ku­ši­ća iz Ru­me, dok je pa­stuv Na­di­ce Bo­ki­nac iz Far­ka­ždi­na bio če­tvr­ti. Vi­so­ko su se pla­si­ra­la i osta­la na­ša gr­la.  

Car­ski konj

Pre­ma re­či­ma­od­ga­ji­va­ča Ho­di Ka­ro­lja iz Se­ge­di­na Ma­đa­ri iz­u­zet­no ce­ne i po­štu­ju li­pi­ca­ne­re, pa ih na­zi­va­ju car­skim ko­nji­ma. U vre­me Na­po­le­o­no­vih po­ho­da na Evro­pu 1805. go­di­ne, ova gr­la su be­že­ći od ra­ta iz Li­pi­ce sti­gla u Ma­đar­sku. Pre­le­pa ra­sa ko­nja je ubr­zo u sve­ča­nim tre­nu­ci­ma ko­ri­šće­na za pre­za­nje u sku­po­ce­ne fi­ja­ke­re kru­ni­sa­nih gla­va, cr­kve­nih ve­li­ko­do­stoj­ni­ka i naj­va­žni­jih i naj­bo­ga­ti­jih lič­no­sti u toj dr­ža­vi. Po­tom su li­pi­ca­ne­ri, po­ste­pe­no, po­sta­ja­li sve va­žni­ja gr­la i u mno­gim do­ma­ćin­stvi­ma. Ra­ču­na se da sa­da u er­ge­la­ma i pri­vat­nim šta­la­ma ima oko 4.500 gr­la ovih pre­le­pih ži­vo­ti­nja od ko­jih je 1.500 ko­bi­la. Na­ši se­ver­ni su­se­di obi­la­to po­dr­ža­va­ju ovu de­lat­nost. Uz­goj ko­bi­la sub­ven­ci­o­ni­šu sa 700, ždre­bad sa 1.500, a pa­stu­ve sa 3.000 evra go­di­šnje. Ma­đar­ska je 2023. go­di­ne, za­jed­no sa Slo­ve­ni­jom, Au­stri­jom, Ita­li­jom, Hr­vat­skom, Ru­mu­ni­jom, Slo­vač­kom i BiH, uklju­či­la svo­je li­pi­ca­ne­re u Li­stu na­ci­o­nal­nih ne­ma­te­ri­jal­nih vred­no­sti Or­ga­ni­za­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja – UNE­SKO.

Zbog ne­do­volj­ne or­ga­ni­zo­va­no­sti od­ga­ji­va­ča ili ne­kih dru­gih raz­lo­ga Mi­ni­star­stvo na­u­ke, kul­tu­re i obra­zo­va­nja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ni­je ta­da pre­po­zna­lo li­pi­ca­ne­re kao ve­li­ko na­ci­o­nal­no bla­go, ia­ko su po­sto­ja­li tra­di­ci­ja od po­čet­ka 20. ve­ka i ve­li­ka lju­bav pre­ma ovoj ple­me­ni­toj ra­si ko­nja, ko­jih u šta­la­ma sa­da ima­mo pre­ko 1.000 gr­la. Pre­ma re­či­ma dr Bo­re Jo­va­no­vi­ća, tek po­sled­njih go­di­na Sr­bi­ja sub­ven­ci­o­ni­še uz­goj ori­gi­nal­nih li­pi­ca­ne­ra sa 30.000 di­na­ra go­di­šnje, za sva gr­la sta­ri­ja od šest me­se­ci. Ta me­ra ne ob­u­hva­ta ka­stra­te. Ipak, u po­sled­nje dve go­di­ne, Udru­že­nje od­ga­ji­va­ča li­pi­can­ske ra­se ko­nja u Sr­bi­ji upo­r­no na­sto­ji da do­stig­ne sve uslo­ve ko­je zah­te­va UNE­SKO. Sva pri­ja­vlje­na gr­la su upi­sa­na u Ma­tič­nu knji­gu Glav­ne od­ga­ji­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je na Po­ljo­pri­vred­nom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du. Re­gi­stro­va­na gr­la su či­po­va­na i DNK te­sti­ra­na da bi se tač­no zna­lo od ko­jih ro­di­te­lja vo­de po­re­klo. Otvo­re­na je i akre­di­to­va­na la­bo­ra­to­ri­ja za DNK ana­li­zu u Fu­to­gu, pa uzo­r­ci ne mo­ra­ju da se ša­lju u ino­stran­stvo. Li­pi­ca­ne­ri iz Sr­bi­je, po­sle ne­ko­li­ko go­di­na, po­no­vo su upi­sa­ni u In­ter­na­ci­o­nal­nu Fe­de­ra­ci­ju od­ga­ji­va­ča li­pi­can­ske ra­se ko­nja -LIF-a, što će, ve­ro­vat­no, bi­ti osnov i za ula­zak i u Li­stu Or­ga­ni­za­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja – UNE­SKO.  

Tekst i fo­to: Bran­ko Kr­stin