Stručni skup na temu „Budućnost sela i poljoprivrede u Srbiji – Strukturni problemi i modeli održivog razvoja“ u organizaciji Akademijskog odbora za selo, održan je u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.
- Uveren sam da će sela Srbije živeti, naravno ne svih 4.700 koliko ih je danas, ali živeće neka nova sela, organizovana na novi, primereniji način. Nisam futurista i ne mogu da vidim kako će tačno izgledati, ali generacije koje dolaze, ti mladi ljudi znaće veoma dobro kako da ta sela organizuju. Pod uslovom da im omogućimo da planiraju, dogovaraju i odlučuju. Ali i da im obavezno transferišemo odgovarajući novac za te namene, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na otvaranju naučno
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Zoran Knežević istakao je da selo od davnina predstavlja osnovne tekovine civilizacije i da to jeste i danas, a da je Odbor za selo jedan od najaktivnijih odbora SANU, sa kreativnim predlozima i značajnim praktičnim doprinosima.
- Ovaj skup se direktno oslanja na Nacionalni program za preporod sela Srbije koji je nastao u saradnji Akademijskog odbora za selo SANU i Ministarstva za brigu o selu i otvoriće seriju naučno-stručnih rasprava koje se tiču demografske održivosti seoskih područja, ekonomske održivosti, razvoja i modernizacije srpskog agrara, rekao je Knežević.
Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić u svom izlaganju ukazao je na neophodnost uvažavanja specifičnosti razvoja poljoprivrede i sela u Srbiji i jačanja društvene svesti i odgovornosti o mestu i ulozi lokalnih zajednica. Škorić je posebno istakao ulogu primene novih, modernih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i očuvanje i korišćenje gajenih i divljih genetičkih resursa.
Na skupu su učestvovali članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta, predstavnici Republičkog zavoda za statistiku Srbije, predsednici Zadružnih saveza i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti.
