Ledinci: priroda i mir nadomak Novog Sada

Na severnim obroncima Fruške gore, na sremskoj strani Dunava, pored regionalnog puta i nekadašnje železničke pruge Novi Sad – Beočin nalaze se Ledinci, prigradsko novosadsko naselje.

Interesantno je da postoje dva naselja s imenom Ledinci – Stari i Novi. Ne tako davno naziv Ledinci se koristio za Stare Ledince, a inače to je sadašnje zvanično ime za Nove Ledince.

Naselje na mestu na kome danas postoji, nastalo je nakon Drugog svetskog rata. Pre toga postojali su Ledinci, ali ne na istom mestu. Bili su oko dva – tri kilometra dalje u šumi na lokaciji Starih Ledinaca. Tokom svoje istorije selo je često spaljivano, a poslednji put za vreme Drugog svetskog rata od strane fašista. Posle rata obnovljeno je nešto severnije u odnosu na nekadašnje, bliže Dunavu i tako su nastali Novi Ledinci, odnosno Ledinci. Iako je planirano da Stari Ledinci dobiju neku drugu namenu nakon izgradnje Novih Ledinaca, zahvaljujući delu stanovništva koji se vratio na zgarište i naseljavanju doseljenika iz Bosne, Hercegovine i Centralne Srbije, obnovljeni su. Danas Ledinci i Stari Ledinci predstavljaju dve mesne zajednice.

Strahinja Stanković, predsednik MZ "Ledinci", podseća da s obzirom da se selo nalazi samo na 8 kilometara od Novog Sada, predstavlja idealno mesto za dobar i miran život van grada. Interesantno je da se Ledinci šire, placevi se stalno traže, a vikendice se pretvaraju u kuće. Specifičnost ovog sela i jeste u tome da je prisutan stalan porast stanovnika.

- Danas imamo oko 1.700 žitelja, kaže Strahinja. – To je više u odnosu na 2002. kada ih je po popisu bilo 1.641, a pogotovo na 1991. kada je evidentirano 1.280 stanovnika.

U čemu je tajna? Ledinci su ušuškano malo mesto s posebnim šarmom, koga čine uske ulice i priroda koja ga okružuje. Prednost je svakako i sremska strana Dunava pored Ledinačke plaže. Tako da su tu brojne vikendice.

Selo ima osmogodišnju školu, vrtić za predškolsku grupu, sportsku halu, dom zdravlja i dom kulture koji treba da se renovira. Ponos sela svakako je fudbalski klub "Vinogradar" osnovan davne 1932. kao i lovačko društvo "Ledinci" koje je obeležilo 105 godina postojanja. Među ovim vremešnim društvima izdvaja se KUD "Vinogradar", koji postoji četvrt veka, a nedavno je održan dečji festival folklora u čast jubileja.

Blizina grada utiče i na izbor zanimanja meštana. Za većinu njih poljoprivreda je uglavnom dodatno zanimanje.

Perica Jovanović, diplomirani inženjer informatike, potomak je porodice koja je sa Čarnojevićima stigla na Frušku goru. Prvenstveno su bili vinogradari i voćari, a manje su gajili kukuruz i pšenicu. Prioritet je bio vinograd i proizvodnja vina. Obrađivali su 5 ha oranica, od kojih je vinograd bio na 1 ha.

Pomažući još kao dečak, ocu Lazaru, Perica je zavoleo poljoprivredu, a da toga nije bio svestan. Upoređujući period kada je bio dete, seća se da su u selu sva domaćinstva držala krave, bikove i volove s kojima se obrađivala zemlja.

- Napredak se nazirao 1974. kada je kupljen prvi traktor "Ferguson", kaže Perica. – To je unelo revoluciju u obradu zemljišta i mnogo unapredilo poljoprivredu.

Uskoro su Jovanovići kupili plug, drljaču, sejalicu i motokultivator za freziranje vinograda. Osamdesetih godina prošlog veka, Perica se više uključuje u poljoprivredu, ali mu to uvek ostaje dodatno zanimanje.

Danas obrađuje 20 ha oranica, od kojih je 6 ha u njegovom vlasništvu. Vinograd je imao do 2002. kada ga je iskrčio. Urbanizacijom sela atar je polako nestajao, a vinograd su okružile kuće. Dve godine uzastopno vinograd Jovanovića je obrao neko drugi, a ne oni koji su ga služili tokom cele godine. To je presudilo da se iskrči iako su bili prepoznatljivi po dobrom vinu.

Perica se preorijentisao na ratarstvo, gaji pšenicu i kukuruz. Sve radi sam jer ima svu neophodnu mehanizaciju. Poljoprivreda je za njega relaks, beg od stresnog posla, ali voli da uradi sve na vreme i kako treba.

U godini kada je većina proizvođača nezadovoljna rodom kukuruza Jovanović kaže da se u njegovoj njivi od roda nije video kombajn. Ostvario je prosečan rod od 5 t/ha sa 4 ha. I prosečan rod pšenice je bio izuzetan 7 t/ha sa 10 ha. Sav rod odmah predaje u RWA silos u Beočinu i prodaje.

Nedavno je završio i setvu ozime pšenice na 14 ha. Potvrđujući tako da kad se sve uradi na vreme i kako treba uspeh neće izostati. Za svaku pohvalu je što redovno zaorava žetvene ostatke što dodatno obogaćuje zemljište koje je inače u blizini Dunava i kad se ne izlije uspeh ne izostane.

Milorad Stanković, penzioner, satrosedelac, seća se vremena kada su se u Ledincima svi znali. Njegov deda Milorad obrađivao je 3 ha, a najveće površine zauzimao je vinograd. Tada je u selu bilo preko 500 grla stoke. Svaka kuća je imala 6 – 7 grla rogate stoke. U selu je postojao govedar koji je terao stoku na ispašu na ledine. Danas, u selu nema ni jedna krava ni bik, a nestale su i ledine.

Milorad obrađuje 6 ha koje je nasledio i za koje je vezan jer ih je zajedno s dedom i tatom obrađivao i ne želi da ih proda.Zadržao je i čardake i štale koji su sad prazne, a nekad su bile pune stokom – kravama, bikovima, svinjama.

- U selu još uvek ima 10 poljoprivrednika, kaže Stanković. Isključivo je ratar, a kaže da mu u obradi zemljišta nedostaje stajnjak koga u selu više nema, nažalost zamenjuje ga veštačko đubrivo.

U setvenoj strukturi podjednako su zastupljeni pšenica i kukuruz. S ovogodišnjim rodom pšenice Milorad je bio zadovoljan, prosečan rod je bio 6 t/ha. Ozima pšenica je posejana, već je i nikla.

Ponos sela svakako je lovačko društvo "Ledinci" čiji je Milorad predsednik već šesnaest godina. Zahvaljujući sredstvima koja su dobili od pokrajine lovački dom je u potpunosti renoviran i pleni lepotom. Ledinačka sekcija broji 70 članova, a ohrabruje što se priključuju i mladi lovci.

Na ovom području lovi se pernata fazanska divljač, kao i predatori šakal i lisica, a po potrebi organizuje se i lov na divlje svinje.

Ledinačkim lovcima dolaze i gosti lovci iz Radinaca, Sasa, Futoga, Tovariševa, Gospođinaca. Raspolažu i fazanerijom kapaciteta 300 jedinki kao i hladnjačom za odstreljenu divljač.

Stanković podseća da s dolaskom zime, obaveza lovaca je da obezbede hranu za divljač i to odmah posle Nove Godine, a i pre ako padne sneg. Lovačka etika obavezuje da čim padne sneg do visine 20 cm iznesu kukuruz na hranilišta, a za visoku divljač detelinu i seno. Leti se divljači obezbeđuje voda u pojilištima.

Osim lova članovi udruženja su uspešni i u gađanju glinenih golubova. Tako da su nosioci i brojnih pehara.

- Gađanje na glinene golubove organizovalo se i u Ledincima na strelištu, ali kako su kuće blizu traži se nova lokacija, kaže Milorad – Organizujemo i šicare na kojima se okupi oko 200 lovaca da pokažu svoju veštinu u umeću streljaštva.

I tako život u Ledincima odvija se nekim laganijim tempom, koji svojim skrivenim seoskim šarmom i prirodnom lepotom privlače sve više ljude koji spas od gradske vreve traže baš tu nadomak grada.

Tamara Gnip

Foto: P. Jovanović

Projekat "Selo juče danas sutra – opstanak i razvoj sela na području lokalnih samouprava Novog Sada" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada – Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva