669519497885b9c025270d411786109076160.webp)
Na obodu Deliblatske peščare, u ataru Deliblata, prostire se hektar mirisne lavande koji privlači i ljude i brojne oprašivače. Iza ovog nesvakidašnjeg zasada stoji mladi proizvođač Stefan Atanasković, koji je od ljubavi prema ovoj biljci razvio proizvodnju kvalitetnog eteričnog ulja i hidrolata.
Ideja za uzgoj lavande rodila se sasvim slučajno. Stefanov otac, veliki ljubitelj vina, tokom obilazaka vinograda u Francuskoj i Italiji primetio je da je uz mnoge vinograde zasađena lavanda. Privukla ga je njena sposobnost da privlači korisne insekte, ali i da odbija pojedine štetočine.
– Prvo smo je posadili u dvorištu. Kada smo videli da zaista uspeva, počeli smo da istražujemo njena svojstva i mogućnosti proizvodnje eteričnog ulja. Kako je moja majka iz Deliblata, odlučili smo da ovde zasadimo francusku (Lavandula latifolia) i englesku lavandu (Lavandula angustifolia) – priča Stefan.
Iako je odrastao uz poljoprivredu, proizvodnja lavande razlikuje se od ratarstva kojim se bavio njegov deda. Dok je tamo gotovo sve bilo mehanizovano, na plantaži lavande najveći deo poslova obavlja se ručno.
Korov najveći neprijatelj
Poseban izazov bio je period nakon sadnje, kada se između mladih biljaka pojavljivala velika količina korova. Herbicide ne koriste, pa se okopavanje i plеvljenje obavljaju ručno.
– Sadnja velikog broja sadnica bila je veoma zahtevna, a mnogo toga smo morali da učimo od početka. Proučavali smo stručnu literaturu, razgovarali sa stručnjacima i radili analize ulja kako bismo dobili proizvod za koji možemo da garantujemo – kaže Stefan.
Deliblatski pesak pokazao se kao odlična sredina za ovu biljku. Lavanda dobro podnosi siromašna i peskovita zemljišta, razvija dubok koren i ne zahteva navodnjavanje. Za pun rod, međutim, potrebno je strpljenje. Prve godine cvetova ima malo, druge biljka daje oko polovine punog prinosa, treće između 75 i 80 odsto, dok pun potencijal dostiže tek četvrte godine.
Kvalitet ispred količine
Na plantaži se sve radi sa posebnom pažnjom. Berba je sukcesivna, jer manji kapacitet destilatora ne dozvoljava da se cela parcela obere odjednom. Stefan smatra da upravo takav način rada doprinosi kvalitetu proizvoda.
Od sveže lavande destilacijom se dobijaju dva proizvoda – eterično ulje i hidrolat, odnosno cvetna vodica. Biljna masa se odmah nakon berbe stavlja u destilator, gde vodena para oslobađa mirisna jedinjenja. Nakon kondenzacije, ulje i hidrolat se prirodno razdvajaju.
Najtraženiji proizvod je upravo hidrolat, koji se koristi za negu kože, kod manjih iritacija, crvenila i nakon sunčanja, ali i za opuštanje i lakši san.
– Kod nas kupac dobija ulje upravo onakvo kakvo izađe iz destilacije, bez razblaživanja. Zato uvek savetujem da se eterična ulja kupuju direktno od proizvođača – ističe Stefan.
Lavanda je izuzetno otporna na sušu, ali tokom berbe najveći problem može predstavljati upravo kiša. Ona sa cvetova spira eterično ulje, zbog čega nakon padavina berba mora da sačeka nekoliko dana.
– Pravo vreme za destilaciju je kada pčele napuste cvetove, a oni dobiju intenzivnu ljubičastu boju – objašnjava Stefan.
Oaza za oprašivače
Osim proizvodne, plantaža ima i važnu ekološku ulogu. Ljubičasto polje tokom cvetanja postaje stanište i hranilište za veliki broj pčela, leptira, bumbara i drugih insekata.
– Svake godine imamo sve više pčela, ali i drugih insekata. Posebno je lepo videti leptire različitih boja koji tokom leta prekrivaju polje – kaže Stefan.
Upravo taj spoj proizvodnje i prirode jedan je od razloga zbog kojih plantaža privlači i sve više posetilaca.
– Kada napravim pauzu od posla, legnem među lavandu i uživam u mirisu, pogledu i zvuku pčela i ptica. To je osećaj koji je teško opisati – kaže naš sagovornik.
Za sada porodica Atanasković ne planira proširenje proizvodnje. Sadašnji obim im omogućava da zadrže kontrolu nad svakim korakom proizvodnje i da kvalitetu daju prednost u odnosu na količinu.
A. Milić
Foto: D. Bosić
Projekat „Ekološke prakse u Kovinu: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kovin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
