POKRAJINSKI ZAVOD ZA RAVNOPRAVNOST POLOVA
GRAD SOMBOR
TURISTIČKA ORGANIZACIJA GRADA SOMBORA
Datum: 17.10.2022.
Pozivamo vas da izveštavate povodom manifestacije „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini" koja će biti održana u subotu 22. oktobra 2022. godine u Somboru u ulici Kralja Petra I.
Manifestaciju će u 11 časova svečano otvoriti gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić-Gostović i Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja.
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini je tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova koja se svake godine održava u drugom gradu Vojvodine a povodom obeležavanja 15. oktobra - Međunarodnog dana seoskih žena, kada zemlje širom sveta različitim aktivnostima ukazuju na poseban doprinos žena na selu, na njihovu ključnu ulogu u unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu. Ove godine dan se obeležava pod sloganom „Seoske žene se uzdižu i traže osnovna prava na održivi razvoj“.
Grad Sombor je domaćin trinaeste po redu manifestacije koja će ove godine okupiti preko 180 udruženja žena sa sela sa teritorije cele Vojvodine. Posetioci će imati priliku da vide proizvode iz domaće radinosti, pre svega rukotvorine, vez, tkanice, suvenire, ali i da probaju tradicionalnu vojvođansku hranu pripremljenu po starinskim receptima.
Manifestacija ima za cilj da promoviše žene iz ruralnih područja Vojvodine, njihovo stvaralaštvo, potencijale i preduzetnički duh, ali i društveni aktivizam kada je u pitanju razvoj i promocija svojih lokalnih zajednica. U tom kontekstu, 8 udruženja žena iz sedam upravnih okruga Vojvodine predstaviće u Svečanoj sali Gradske kuće svoje primere dobre prakse i rezultate koje su postigle u okviru svojih aktivnosti.
Manifestacija je prilika da se posetioci, ali i predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa bogatim stvaralaštvom i aktivizmom seoskih žena koje mogu biti značajan resurs za razvoj poljoprivrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.
Sajam je izložbeno-prodajnog karaktera i traje od 10 do 15 časova.
Događaj se održava u organizaciji grada Sombora i Turističke organizacije Sombora pod pokroviteljstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.
P R O G R A M
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini
SOMBOR, 22. oktobar 2022.
(Pešačka zona, ulica Kralja Petra I, 10-15 časova)
10.00-15.00
Dnevni program manifestacije
• Izložba stvaralaštva ženskih udruženja u Vojvodini
11.00-11.30 Svečano otvaranje i uvodno obraćanje
• Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora
• Stanislava Malić-Gostović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova
• Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja
11.30 – 14.00 Muzički program na centralnoj bini
12:00 – 13.30 Prezentacije primera dobre prakse udruženja žena iz Vojvodine
(Svečana sala Gradske kuće – Trg sv. Đorđa 1)
14.00 – 15.00 Nagradna igra
15:00
Zatvaranje Sajma – obraćanje voditeljke programa
Položaj žena na selu
Žene iz ruralnih područja smatraju se ranjivom grupom stanovništva, a njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije. Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda od zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihodi penzija i socijalna davanja.
Pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti (žene na selu vlasnice su gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva), utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada (usluge nege i brige i deci, bolesnima i starijima), prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške, pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja, koji bi stvorili šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo.
Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.
Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Od početka pandemije korona virusa dodatno su marginalizovane time što je povećan obim neplaćenog kućnog rada i poslova staranja o porodici, što ih je dovelo u situaciju od povećanog rizika od nasilja u porodici.
Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu. Rešenja ovog nepovoljnog položaja nalaze se pre svega u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.
Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa.
Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.
Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je od 2015. godine do danas 327 žena postalo suvlasnica nekretnine.
