669519497885b9c025270d411769091303188.webp)
Na severnim obroncima Fruške gore, u Sremu na desnoj obali Dunava, na samo 10 kilometara od Novog Sada nalazi se selo Bukovac. Prema istorijskim podacima ovo područje je počelo da se naseljava u 16. veku, tačnije posle 1526. Dolaskom nekoliko porodica iz Srbije koje su oko velikog bukovog drveta iskopali zemunice i u novom naselju Bukovcu nastavile stari način života. Već krajem 17. veka počelo je spuštanje porodica dva kilometra severnije bliže Petrovaradinu. Vremenom je tu izgrađeno novo naselje sa starim imenom. Umesto zemunica grade se kuće od naboja, a pored bavljenja stočarstvom i zemljoradnjom, meštani počinju da sade vinovu lozu i gaje voće. Prošli su vekovi od kako je nastao Bukovac, a interesantno je da se tu stalno beleži porast stanovništva.
- Prema popisu iz 2022. ovde je živelo 3.636 stanovnika, a tri godine kasnije već ih je oko 4.000, kaže Mile Amidžić, referent za poslove Mesne zajednice "Bukovac"- Svakako da je privlačan atraktivan geografski položaj sela koje je nastalo u uskoj dolini koja se pruža u pravcu sever – jug, a uz njega protiče Bukovački potok. Teren prema istoku i zapadu je strm i omogućava širenje naselja i u tom pravcu. Površina teritorije MZ "Bukovac" iznosi oko 20 kvadratnih kilometara. Iako se selo prostorno širi ovde postoji "zeleni zaštitni pojas" kojim se poljoprivredno zemljište odvaja od građevinskog, a od 2007. je ucrtan i u kartama.
Danas, Bukovac s aktivnim kulturnim programom skoro da i ne zaostaje za gradom. U selu postoji osnovna škola "22. avgust" koju pohađa oko 300 učenika od prvog do osmog razreda, a u svakoj generaciji ima po dva odeljenja. Postoji i predškolska ustanova, vrtić i jaslice kao i dom zdravlja i zubna ambulanta.
Mile Amidžić s ponosom ističe da je ovo rodno mesto naše čuvene pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje, koja je bila izuzetno vezana za Vojvodinu, Frušku goru i s pravom nosila nadimak "Vrdnička vila". Danas već skoro pola veka njeno ime s ponosom nosi seosko amatersko kulturno umetničko društvo. Ponos sela je fudbalski klub "Fruškogorski partizan" koji postoji već osam decenija. Aktivno je i planinarsko društvo "Vilina vodica", osnovano pre dve decenije, ime je dobilo po izvoru koji je samo tri kilometra udaljen od sela, a poznat je po svojim blagotvornim dejstvima i predstavlja nezaobilazno mesto planinara i ljubitelja prirode. Inače tu se svake godine organizuje tradicionalni Đurđevdanski uranak, a u septembru – Bukovački maraton. Više od jednog veka u selu je aktivno i lovačko društvo "Fazan". Postoji i šahovski klub, kao i udruženje žena koje organizuje razne manifestacije, humanitarne bazare, a tokom juna "Mekika festival".
Takođe, selo ima i kulturnu stanicu koja je nastala kao spoj kulturnog nasleđa nekadašnjeg Doma kulture i savremenih kulturnih tokova, pružajući meštanima mogućnost održavanja raznih kulturnih sadržaj poput likovnih radionica, izložbi, filmskih projekcija, pozornišnih predstava,.
Ovde se već dve i po decenije održava manifestacija "Kosidba na Bukovcu", a organizuje je Zavičajno uduženje "Manjača". Devedesetih godina prošlog veka u ovom selu je snimana popularna poljoprivredna emisija "Znanje - imanje", a gosti su bili iz sela Paklareva u BiH.
NESTAJU VINOGRADI
Reljef sela koje se nalazi na nadmorskoj visini od 120 – 220 metara, čine padine pokrivene lesom sa duboko uvučenim jarugama pogodnim za voćnjake i vinograde.
- Sećam se, kad sam bio dete, da su 90 odsto obradivog zemljišta činili vinogradi i poneki voćnjak, kaže Amidžić. –To je bio klasičan vinograd na čokot. Sve se ručno radilo. Nekada je u centru sela ispred dućana svaki dan čekalo 30 – 40 radnika da ih neki od vlasnika vinograda pozove da rade. Uglavnom to su bili vešti radnici s juga Srbije koji su bili vični tim poslovima. U to vreme svaka kuća je imala podrum i svi su imali svoje vino i rakiju.
Takao je bilo nekada. Danas se na prste mogu izbrojati vinogradi. Po mišljenju Amidžića uglavnom se odustajalo od vinograda zbog posla koji je bio primamljiviji u gradu. Teško je bilo uskladiti obaveze s poslom pogotovo što vinograd traži slugu, a ne gospodara. Nekako uporedo s novim društvenim promenama ugasio se petrovaradinski vinski gigant "Navip" gde su predavali grožđe. Tako polako počinju da nestaju i vinogradi.
Iako dominira ratarska proizvodnja, polako se pojavljuju i voćnjaci u kojima uspeva kajsija, dunja, orah, trešnja.
Za mnoge meštane poljoprivreda je ostala dodatno zanimanje, a ima i onih koji odustaju i daju zemlju u arendu.
Tako i za Mila Amidžića, poljoprivreda nije primarna. Uz redovan posao pomagao je ocu u tovu junadi. Podigli su i jedan veći objekat kapaciteta za oko 60 grla koji je sada prazan, i tri manja, a u svaki od njih može da stane po pet grla. Želja mu je kad se penzioniše da se ponovo oproba u tovu. Za sada drži 10 svinja za svoje potrebe.
Sudbinu našeg stočarstva deli i Bukovac. U selu je ostala samo jedna porodica koja se bavi govedarstvom i drži 20 grla, a nekad bez volova nije mogla da se obradi zemlja. Sedamdesetih godina kada su počeli da se kupuju traktori, volovi i konji više se nisu koristili za rad u polju. S njima su nestali i govedari koji su seoska goveda čuvali na pašnjaku, kao i čobani koji su čuvali ovce i koze, a naveče svako vraćali svojoj kući. Vremenom i pašnjaci su zapušteni, umesto lepe trave kakva je nekad bila preovladalo je nisko rastinje.
Ne odustaju od poljoprivrede baš svi. Najlepše je zavoleti je kao dete ostati joj veran. Najmlađi poljoprivrednik u selu je Nenad Amidžić, koji je stasavao uz dedu Ljubana i oca Mila. Zajedno sa još dvojicom kolega obrađuju 90 odsto Bukovačkog atara.
Nenad sam obrađuje 110 hektara, od kojih je samo 3 hektara njegovo, a sve ostalo je u zakupu. Smatra da ljudi napuštaju obradu zemlje jer su troškovi visoki. Skupi su inputi - đubrivo, seme, a stigle su sušne godine i neće da rizikuju jer im se ne isplati.
Danas, baviti se poljoprivredom bez savremenih mašina nije moguće. Nenad to dobro zna i zato, iako je mlad, uspešan je u ovom poslu i ide u korak s vremenom
- Kada sam počinjao da se bavim ozbiljno poljoprivredom imali smo skromne mašine, objašnjava Nenad, - Da bi ostvarili željeni prinos i učinak neophodno je bilo obnoviti mašinski park. U poslednje tri – četiri godine kupljen je novi kombajn, savremena sejalica, prskalica. To su osnovne mašine bez kojih ne može da se radi kvalitetno, a u njihovoj nabavci pokrajinske subvencije su bile od velike pomoći.
NOVO DOBA, NOVI IZAZOVI
Kako kaže Nenad bolje je raditi sa novijom mehanizacijom nego sa mašinama starim i po 40 godina, s kojima nema napretka ni povećanja prinosa.
Takođe, da bi se rukovalo novim mašinama neophodna je obuka. Rad s njima je brži i lakši, koristi se navigacija. Prednost je i što se sve uradi na vreme.
Savremena poljoprivreda traži obrazovanog poljoprivrednika tako da Nenad redovno ide na seminare i stručne ekskurzije koje se organizuju. Protiv klimatskih promena pokušava da odgovori plodoredom. Tako je pre dve godine u proizvodni ciklus uveo ječam, što se pokazalo kao dobar izbor. Prošlogodišnja suša uticala je na njegovu odluku da poveća setvene površine pod pšenicom, ječmom, a i suncokretom, dok će smanjiti površine pod kukuruzom.
- Pre sam sejao kukuruz na 40 ha, ali kako su porasle cene semena i đubriva, a prinosi zbog suše opali smanjujem površine, objašnjava Nenad, - Važno je da to što proizvedem mogu da skladištim u čardaku do momenta kad mi cena odgovara kako bi proizvodnja bila ekonomična. To je jako važno pogotovo što su ulaganja u proizvodnju kukuruza 40 odsto skuplja nego za pšenicu.
Amidžić useve ne navodnjava. Ceo atar ima problema s bunarima. S obzirom da su već dve godine izrazito sušne plodoredom pokušava da smanji troškove proizvodnje i da ih svede na neki minimum.
Koliko god se ova proizvodnja činila napornom bez velike ljubavi, entuzijazma i želje da se savladaju izazovi nema ni opstanka poljoprivrede. Zato mladi ljudi poput Nenada, potvrđuju da ima nade da poljoprivreda opstane u Bukovcu. Pogotovo što ume hrabro da se nosi i s dobrim i lošim godinama i da za sve pronađe rešenje slušajući savete stručnjaka i primenjujući ih.
Tamara Gnip
Foto: Privatna arhiva
Projekat "Selo juče danas sutra – opstanak i razvoj sela na području lokalnih samouprava Novog Sada" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada – Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
