Važeći Zakon o stočarstvu donet je još 2009. godine, a poslednje izmene pretrpeo je pre gotovo deset godina. U međuvremenu su se tržište, tehnologije i evropski propisi značajno promenili, pa su mnoge odredbe tog zakona danas prevaziđene i neusaglašene sa zakonodavstvom EU. Upravo zato, struka i institucije saglasne su da je Srbiji potreban potpuno novi zakonski okvir.
Pročitaj još: Novi zakon o stočarstvu
U resornom ministarstvu navode da se novim zakonom uvodi drugačiji model organizovanja u stočarstvu kroz formiranje odgajivačkih društava. Biće jasno definisan način vođenja registra tih društava, njihova prava i obaveze, kao i osnovni uslovi koje mora da ispuni glavni odgajivački program. Cilj je jasniji sistem i efikasnija kontrola produktivnosti domaćih životinja, ali i doslednije sprovođenje odgajivačkih programa.
Genomska analiza: korak koji Srbija ne sme više da odlaže
Dok je u razvijenim zemljama genomska analiza standard u stočarskoj proizvodnji, u Srbiji se ona primenjuje sporadično i uglavnom na pojedinim farmama. Prema rečima Nikole Todorovića, razlog za to leži u činjenici da domaće organizacije teško prihvataju nove tehnologije i savremene metode selekcije.
Genomska analiza omogućava da se potencijal životinje utvrdi već u ranoj fazi – uzimanjem uzorka tkiva, najčešće iz uha, i dobijanjem rezultata za svega nekoliko dana. Na taj način se unapred zna kakva će biti mlečnost, sadržaj mlečne masti i proteina, plodnost i druge proizvodne osobine. Umesto da se godinama ulaže u grla koja nemaju perspektivu, selekcija se radi odmah, a životinje bez potencijala se eliminišu na početku.
Očuvanje genetike i ravnopravan izlazak na međunarodno tržište
Poseban akcenat novog zakona stavljen je na očuvanje genetičkih resursa domaćih životinja i biološke raznovrsnosti u stočarstvu. Primenom odredbi evropske Uredbe o odgoju životinja, koje se odnose na priplodna grla i njihov reproduktivni materijal, stvaraju se uslovi za jednak tretman domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.
Za Srbiju je od ključnog značaja da ispuni zahteve ove uredbe kako bi proizvođači mogli da izvoze priplodni materijal u zemlje Evropske unije, ali i na druga tržišta koja poštuju EU pravila. Nakon odgovarajuće kontrole od strane Komisije, novi zakon bi omogućio i veći uticaj samih odgajivača na sprovođenje programa i donošenje odluka o pravcima razvoja proizvodnje, u skladu sa potrebama domaćeg i inostranog tržišta.
Bez prerade nema ozbiljnog prihoda
Jedno od suštinskih pitanja domaće poljoprivrede jeste kako povećati produktivnost po jedinici površine. Prosečan godišnji prihod po hektaru u Srbiji iznosi oko 1.000 evra, dok u zemljama poput Belgije, Danske ili Austrije prelazi 35.000 evra. Iako se potencijal srpske poljoprivrede procenjuje na oko 100 milijardi dolara prihoda, taj nivo nikada nije dostignut.
Profesor dr Vitomir Vidović sa Akademije inženjerskih nauka Srbije ističe da proizvodni ciklus mora biti zatvoren. Čak i u sušnim godinama, proizvođač koji ima stočarsku proizvodnju i sopstvenu preradu može ostvariti profit, jer sirovinu pretvara u gotov proizvod i plasira ga na tržište.
Disproporcija između cene sirovine i gotovog proizvoda
Vidović upozorava da se farme gase jer se kapital iz prerade i trgovine ne vraća primarnom proizvođaču. Kao primer navodi cenu mleka, koje proizvođač prodaje za oko 80 dinara, dok se iz iste količine prave proizvodi čija je ukupna tržišna vrednost višestruko veća.
Slična je situacija i u ratarstvu. Od jednog kilograma brašna može se proizvesti oko 30 kifli, dok proizvođač za kilogram pšenice dobija oko 20 dinara, u šta su već uračunati svi troškovi proizvodnje. Paritet između biljne i stočarske proizvodnje, kako navodi, oduvek je bio najmanje jedan prema četiri u korist stočarstva.
Na jednom hektaru, uz pravilnu organizaciju i kombinaciju proizvodnje, moguće je ostvariti prihod i do 35.000 evra, naročito ako proizvođač ima i sopstvenu preradu i prodaju. Bez toga, nema ozbiljnog razvoja svinjarstva i govedarstva, a država bi, prema Vidoviću, morala da obaveže velike posednike zemlje da drže i stoku.
Odgajivački programi moraju biti u rukama farmera
Proizvođači mleka smatraju da bi nacrt zakona trebalo povući iz javne rasprave, jer farmeri nisu bili uključeni u njegovu izradu. Trenutna praksa donošenja petogodišnjih odgajivačkih programa ocenjuje se kao besmislena.
Prema rečima Nikole Todorovića iz Udruženja proizvođača mleka Srbije, potreban je kontinuirani odgajivački program koji bi kreirali i kontrolisali sami farmeri, uz preuzimanje odgovornosti i finansiranja. Danas je taj posao u rukama glavne odgajivačke organizacije, čijim radom, kako navodi, niko nije zadovoljan – uprkos velikim izdvajanjima iz budžeta, rezultati u pogledu rasnog sastava i produktivnosti izostaju.
Subvencije po piletu i podrška ribarima
Živinari predlažu uvođenje subvencija po utovljenom pilencetu, imajući u vidu rast troškova rada, energije i inputa. Kako ističe Radoslav Lukić iz Žablja, proizvodnja je uslužna, zarada minimalna, a obaveze prema farmi neprekidne. Po uzoru na Republiku Srpsku, predlažu subvencije od pet do 10 dinara po predatom piletu.
S druge strane, proizvođači ribe traže ravnopravan položaj sa ostalim stočarima. Njihov prvi zahtev je uvođenje uslovnog grla, kako bi mogli da konkurišu za zakup državnog zemljišta. Ukazuju i na visoke troškove električne energije i dizela, kao i na činjenicu da već godinama nema javnih poziva za subvencije. Predlog je da se podsticaji vezuju za kilogram proizvedene i prodate ribe, na osnovu PDV-a koji iznosi između 40 i 50 dinara.
Potrebna Uprava za stočarstvo i jače kontrole
Stručnjaci ističu da Srbija nema posebnu Upravu za stočarstvo, što predstavlja ozbiljan sistemski problem. Takva uprava bi, u saradnji sa Upravom za veterinu, mogla da spreči nelogične odluke o uvozu životinja u trenucima kada domaće tržište ima dovoljno grla, čime se izbegavaju poremećaji cena i tržišta.
Istovremeno, neophodno je unaprediti rad inspekcija. Kontrola ne bi trebalo da se završava u fabrikama, već na policama prodavnica, gde se vidi šta zaista stiže do potrošača. Inspekcije moraju imati sopstvena sredstva za uzorkovanje i kontrolu proizvoda u trgovinama.
Donošenje novog Zakona o stočarstvu predstavlja važan korak u ispunjavanju obaveza Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, posebno u okviru Poglavlja 12 i Klastera 5. Očekivanja su da zakon bude usvojen u prvoj polovini naredne godine, ali je jasno da bez suštinskih promena i uključivanja proizvođača – stvarnog napretka neće biti.
