Sa dolaskom leta, stigle su i sve izraženije posledice klimatskih promena, zbog čega potreba za održivim rešenjima u proizvodnji hrane, upravljanju resursima i korišćenju energije postaje sve veća. Godinama unazad, Evropska unija ulaže u projekte koji, kroz inovacije i digitalne tehnologije, doprinose zaštiti životne sredine.
Udruženje za preduzetništvo i inovacije Foodscale Hub doprinosi ovoj inicijativi kroz 20 projekata finansiranih od strane Evropske unije, od čega se velik broj bavi upravo održivošću. Od razvoja pametnih alata za poljoprivredu i prehrambeni sektor, preko metodologija za smanjenje otpada i štetnih emisija, do tehnologija za čistije izvore energije, ovi projekti pokazuju da se na održivoj budućnosti već radi.
Hrana u svrhu zdravlja ljudi i planete
Projekti kao što su WiseFood, INCiTiS-FOOD, PLANTOMYC, VALPRO Path i RIA4FOOD rade na unapređenju prehrambenog sistema, čime se i smanjuje otpad hrane i snižava nivo štetnih emisija, a poboljšava kvalitet hrane i unapređuje naše zdravlje.
Projekat WiseFood koristi veštačku inteligenciju sa ciljem da se baca manje hrane i da se povećaju zdravije, održivije prehrambene navike među stanovništvom. U okviru projekta, razvijaju se tri aplikacije u saradnji sa stvarim korisnicima kroz „žive laboratorije” (WiseFood Living Labs). Aplikacije nude edukaciju o zdravoj ishrani, nude personalizovane planove ishrane i optimizovane recepte.
Kroz cirkularne tehnologije, projekat INCiTiS-FOOD uvodi efikasne i ekološki prihvatljivije tehnologije za uzgoj hrane u gradovima i okolnim naseljima širom Afrike. U pitanju su metode poput uzgoja biljaka bez zemljišta (hidroponika), kombinovanog uzgoja riba i biljaka (akvaponija), kao i uzgoj insekata za ishranu. Ovi sistemi omogućavaju proizvodnju hrane uz minimalno korišćenje vode, zemljišta i finansijskih sredstava, a unapređujuju prehrambenu i nutritivnu bezbednost.
Projekat PLANTOMYC razvija nove izvore proteina tako što kombinuje biljne sastojke sa proteinima iz micelijskih gljiva. Osim što proizvodi zdrave alternative mesu, projekat teži smanjenju otpada tokom procesa proizvodnje, tako što nusproizvode fermentacije pretvara u zdrave napitke obogaćene gama-aminobuternom kiselinom (GABA). Na taj način, smanjuje se uticaj na životnu sredinu, a nastaje nutritivno bogata hrana.
Projekat VALPRO Path promoviše uzgoj mahunarki poput graška, sočiva i leblebije, koje su prirodno bogate proteinima. Ove biljke takođe obogaćuju zemljište azotom, čime se smanjuje potreba za upotrebom veštačkih đubriva i emisija štetnih gasova. Uzgoj mahunarki zahteva manje vode, poboljšavaja kvalitet zemljišta i pomaže očuvanju biljnog i životinjskog sveta. Tim čini poljoprivredu širom Evrope održivijom.
Kombinovanjem tradicionalnih i modernih pristupa, projekat RIA4FOOD povezuje organske metode uzgoja sa savremenim digitalnim alatima. Korišćenjem blagih metoda obrade i alata za preciznije planiranje proizvodnje, čuvaju se hranljive materije, dok se istovremeno smanjuje upotreba hemikalija i energije i stvara se manje otpada. Analizom životnog ciklusa, pristupom koji prati ceo proces proizvodnje, projekat pomaže proizvođačima da lakše uvedu održive i ekološki prihvatljive prakse u svakodnevni rad.
Pametna poljoprivreda za zdraviju životnu sredinu
Evropski projekti poput FarmBioNet, CrackSense, InPlasTwin, STEP UP, Digi4Live, STELAR, IPMorama, OpenAgri i Farmtopia rade na očuvanju zemljišta, vode, biodiverziteta i time unapređuju načine na koje proizvodimo hranu.
Radi obnove narušenih ekosistema i jačanja otpornosti na klimatske promene, projekat FarmBioNet promoviše prakse koje pospešuju biodiverzitet. Kroz saradnju između poljoprivrednika, naučnika i drugih stručnjaka, projekat pomaže u smanjenju zagađenja, sprečavanju erozije zemljišta, boljem upravljanju vodom, kao i očuvanju važnih prirodnih procesa kao što je oprašivanje i prečišćavanje vode.
CrackSense se bavi problemom pucanja voća, jednim od vodećih problema u voćarstvu, koji dovodi do značajnog smanjenja prinosa i lošijeg kvaliteta voća. Korišćenjem pametnih senzora i sistema za praćenje uslova na terenu u realnom vremenu, ovaj projekat omogućava pravovremenu reakciju i time doprinosi smanjenju otpada i očuvanju resursa.
Projekat InPlasTwin istražuje štetne efekte mikro i nano plastike u poljoprivredi, konkretno kod uzgoja jagoda. Projekat proučava kako se plastične folije razgrađuju, kako biljke upijaju razgrađene čestice i kako pri tome oslobađaju štetne hemikalije. Cilj projekta je da se uvede bezbedniji način proizvodnje koji ne šteti ni ljudima ni životnoj sredini.
U cilju održivije stočarske proizvodnje, projekat STEP UP razvija sisteme uzgoja koji manje zagađuju, troše manje resursa i bolje se prilagođavaju klimatskim promenama. Kroz naučna istraživanja, digitalne alate i saradnju sa stručnjacima, projekat pomaže da se stočarska proizvodnja uskladi sa evropskim ciljevima u oblasti očuvanja biodiverziteta i klime.
Koristeći napredne tehnologije poput senzora, veštačke inteligencije i alata za praćenje zdravlja životinja, projekat Digi4Live radi na unapređenju stočarske proizvodnje. Kroz šest studija slučaja, projekat pokazuje kako pravovremeno praćenje životinja i uslova u kojima borave može da smanji zagađenje, poboljša efikasnost i doprinese većem blagostanju životinja.
STELAR razvija digitalni sistem koji pomaže u boljoj organizaciji i upotrebi podataka u poljoprivredi. Prikupljeni podaci se organizuju i prilagođavaju tako da ih računarski sistemi mogu lako analizirati pomoću veštačke inteligencije. Na taj način projekat podržava preciznu poljoprivredu i štedi resurse, smanjuje zagađenje i unapređuje celokupan proces proizvodnja hrane.
Cilj projekta IPMorama jeste razvoj alata za borbu protiv štetočina i biljnih bolesti, uz manju upotrebu hemijskih pesticida. Na taj način se štiti priroda, održava zdravlje ekosistema i smanjuje negativan uticaj na okolinu. Korišćenjem preciznih sistema nadzora i ranih upozorenja, projekat doprinosi bezbednijoj, otpornoj i ekološki održivijoj biljnoj proizvodnji.
Projekat OpenAgri poljoprivrednicima nudi digitalna rešenja otvorenog koda (open-source) - to su alati koji su besplatni i dostupni svima, a korisnici ih mogu prilagođavati sopstvenim potrebama. Ovi alati pomažu boljoj upotrebi vode, đubriva i energije i time se smanjuju troškove i povećavaju prinose. Projekat je posebno važan jer omogućava i udaljenijim i manje razvijenim sredinama da dobiju pristup održivoj poljoprivredi.
Sličan cilj ima i Farmtopia, projekat koji razvija jednostavne i pristupačne digitalne alate koji pomažu poljoprivrednicima da bolje upravljaju resursima kao što su voda, đubrivo i zemljište. Ovi alati su posebno prilagođeni malim gazdinstvima i raznovrsim sistemima proizvodnje, kako bi im se pomoglo da uz manje otpada i troškova postignu bolje rezultate.
Slika: Freepik
Energija budućnosti: obnovljivi izvori
Da bismo zaustavili klimatske promene i dostigli klimatsku neutralnost, moramo da promenimo način na koji proizvodimo i trošimo energiju. U tome važnu ulogu imaju projekti FUELPHORIA i SUNFUSION, koji razvijaju tehnologije zasnovane na obnovljivim izvorima energije u cilju smanjenja upotrebe fosilnih goriva.
FUELPHORIA razvija nekoliko lanaca proizvodnje naprednih biogoriva. Ova goriva se dobijaju preradom otpada iz poljoprivrede i industrije, umesto upotrebom novih sirovina. Na ovaj način, projekat doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Projekat SUNFUSION razvija nov način za proizvodnju biogoriva za avijaciju i pomorski transport, sektore za koje je prelazak na čistu energiju posebno zahtevan. Umesto fosilnih goriva, projekat koristi mikroalge i posebne vrste kvasaca, koje uz napredne metode uzgoja i prerade koje pokreće sunčeva energija pretvara u biogoriva. Cilj je proizvodnja goriva koje je efikasna, ne stvara otpad i značajno manje zagađuje životnu sredinu.
Slika: Freepik
Praktična rešenja za održivu budućnost
Iza svakog od ovih projekata stoje ideje koje mogu da promene svet nabolje. Bilo da je reč o zdravijoj ishrani, čistijem vazduhu ili pametnijoj upotrebi resursa, svi projekti imaju isti cilj - da očuvaju našu planetu i naše zdravlje.
Za više informacija o aktuelnim i budućim projektima, posetite stranicu udruženja Foodscale Hub i zapratite ih na društvenim mrežama: LinkedIn, Facebook i Instagram.
