U selu Rogača, nedaleko od Beograda, nalazi se gazdinstvo Lazarević, koje, zajedno sa porodicom, vodi Ivana Lazarević. Njihova svakodnevica prožeta je mirisima voća, povrća i začinskog bilja, ali i posvećenošću tradiciji i domaćim vrednostima. Od jutra do večeri rade na tome da svaki proizvod koji izađe iz njihovog gazdinstva bude organski, čist i domaći.
Bave se preradom voća i povrća, uzgajaju svoje povrće, ali sarađuju i sa drugim lokalnim gazdinstvima, pre svega iz Rogače, od kojih preuzimaju sirovine koje potom pretvaraju u gotove proizvode za prodaju. Na taj način, njihova ponuda nije samo rezultat ličnog rada, već i zajedničkog truda lokalnih proizvođača.
Gazdinstvo Lazarević je mesto gde svaka sezona donosi nove izazove i nova iskustva. Trenutno uzgajaju batat, a imaju i zasade šljive i drugog voća. Batat je, kako kaže Ivana, bio mali eksperiment. Ovo je prva godina kako su ga zasadili – zasad nije veliki, jer predstavlja spontanu odluku da se proba nešto novo. Ispostavilo se da je batat lak za gajenje i donosi dobar rod, pa će ga narednih godina verovatno uvoditi u redovnu proizvodnju uz povećanje površina. Porodica Lazarević u svojoj ponudi ima ljute papričice, feferone, proizvode od šljive, pe svega džem i slatko, prave i sirup od maslačka. Lazarevići imaju i džem od jagode, borovnice, ljutenicu, kuvani paradajz, sos od paradajza i drugo.
Pored povrća i voća, posebnu pažnju posvećuju začinskom bilju. Origano, nana, ruzmarin, lavanda i lovorov list samo su deo asortimana. Lekovito i začinsko bilje proizvode u plasteniku i većinom ga prodaju svežeg, u saksijama. Manji deo beru i suše pazeći pri tome da zadrži miris i kvalitet, pa ga u takvom stanju iznose na tržište. Proizvodnja lekovitog i začinskog bilja je ono što žele da šire i čemu nameravaju da posvete veću pažnju u budućnosti.
Posebno su ponosni na sirup od maslačka koji beru na Povlenu u čistoj i nezagađenoj prirodi. Ovaj sirup je organski i prirodan, a posebno se preporučuje onima koji imaju probleme sa plućima jer olakšava kašalj, pomaže kod izbacivanja šlajma i čisti respiratorni trakt.
Proizvodi gazdinstva Lazarević dolaze do kupaca na različite načine – prodaju ih na pijaci u Sopotu, preko Instagrama, kao i na sajmovima i manifestacijama koje promovišu domaće proizvode. Iako tržište nije preveliko, ova porodica uspeva da održi proizvodnju i obezbedi opstanak gazdinstva, zahvaljujući, pre svega, predanom zajedničkom radu. Ivana, suprug i sin rade zajedno i pomažu jedni drugima, čineći da gazdinstvo kojem je proizvodnja i prerada voća i povrća primarni posao zaista funkcioniše kao porodični tim.
Pored hrane i začina, gazdinstvo podržava i kreativne inicijative. Drugarica porodice, Ljubinka Adamović, proizvodi rukotvorine od vune – heklane i štrikane proizvode koji su važan segment seoskog života i tradicije. Na tezgi Lazarevića iz tog razloga i ovi proizvodi imaju svoje mesto, a priča o ovoj porodici širi se i na druge grane domaće proizvodnje, pokazujući koliko su lokalna povezanost i zajedništvo važni.
Gazdinstvo je udaljeno oko 30 kilometara od Beograda, a nešto bliži su Sopot i Barajevo što su ujedno i mesta gde se plasira najviše proizvoda. Ivana ističe da gazdinstvo nije vezano samo za lokalnu zajednicu – prate potrebe kupaca i na osnovu toga prilagođavaju ponudu. Trude se da, što je moguće više poslova i potreba, zadovolje na lokalnom nivou, bez odlaska u grad.
Naša sagovornica kaže da su ona i njena porodica zadovoljni mestom na kojem žive jer Rogača, prema njenom mišljenju, pruža sve što je potrebno za kvalitetan i ispunjen život. Zadovoljstvo životom, ali i ljubav prema domaćim proizvodima i tradiciji prelivaju se u svaki od proizvoda što, na Ivaninu radost, prepoznaju sve brojniji kupci.
A. Milić
Projekat „Selo juče, danas i sutra – život sela na području lokalnih samouprava Beograda“ sufinansiran je iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne moraju nužno izražavati stavove organa koji je dodelio sredstva
