U Sremskim Karlovcima već neko vreme postoji zadruga „AlmaRosa“ koja je u svom radu spojila organsku proizvodnju, regenerativnu i biodinamičku poljoprivredu sa savremenim tehnologijama prerade hrane, stvarajući proizvode koji su i hrana i prirodni suplementi.
Direktor zadruge, Vladimir Miletić, kaže da je njegov put do poljoprivrede bio neuobičajen. Po struci je elektroinženjer i godinama je radio u IT sektoru, u oblasti marketinga, prodaje i poslovnog konsaltinga, ali je pre sedam godina sa suprugom odlučio da gradski život zameni Fruškom gorom.
– Supruga i ja preselili smo se sa Dorćola na Frušku goru, u naselje Kraljev breg u Sremskim Karlovcima. Bukvalno smo bili omađijani tim krajolikom. Tada smo počeli ozbiljnije da se bavimo poljoprivredom i održivim načinom života, kaže Miletić.
Pročitaj još: Skoro 100 miliona hektara pod organskom proizvodnjom u svetu
Istovremeno je postao jedan od osnivača udruženja „Karlovački vinogradi“, koje se bavi ekologijom i zaštitom životne sredine, a paralelno sa time nastala je i poljoprivredna zadruga „AlmaRosa“ i brend ove zadruge "Suština".
– U suštini svega je otkrivanje svoje prirode, prirode čoveka, kroz samu prirodu, bavljenje njome i razvijanje zajedničkih odnosa i stvaralaštva. Otuda i ime brenda "Suština" i naš moto "Šta te dotiče to te se tiče". Oko zadruge smo okupili ljude različitih profesija, ali zajedničkih interesovanja i krenuli u inovacije u poljoprivredi, objašnjava on.
LIOFILIZACIJA ČUVAR NUTRITIVNIH VREDNOSTI
Zadruga danas sarađuje sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, Farmaceutskim fakultetom u Beogradu i Institutom „Siniša Stanković“, kroz različita istraživanja i razvoj proizvoda.
Jedan od glavnih pravaca razvoja proizvoda u okviru brenda bila je liofilizacija, odnosno „freeze drying“ tehnologija.
– To je proces dubokog zamrzavanja proizvoda i izvlačenja vlage na niskim temperaturama u posebnim komorama. Prednost je što tokom ovog postupka proizvod nije termički obrađen i zadržava gotovo sve nutritivne vrednosti i bioaktivne supstance, objašnjava Miletić.
Naziv „AlmaRosa“ nastao je spajanjem dva pojma – antičkog naziva za Frušku goru „Alma Mons“ i latinskog naziva za šipurak „Rosa canina“. Upravo je divlji šipurak postao njihov najprepoznatljiviji proizvod.
– Naš primarni proizvod je liofilizovani prah od celovitog divljeg šipurka. Svi naši proizvodi su celoviti, melje se kompletan plod, bez izdvajanja pojedinih delova, jer je ista ključna u podršci zdravlju i vitalnosti čoveka, kaže on.
Pored šipurka, proizvode i liofilizovanu muskatnu tikvu, kao i mešavinu organske jabuke, cvekle i šargarepe. U ponudi imaju i matične sokove od organske jabuke, cvekle, šargarepe i dunje.
ZAŠTO SU VAŽNE ODRŽIVE PRAKSE
Svi proizvodi potiču sa sertifikovanih organskih parcela na Fruškoj gori, a poseban fokus stavljen je na regenerativnu i biodinamičku poljoprivredu.
– To su najviši nivoi održive poljoprivrede. Kroz takav pristup postižemo i visok nutritivni kvalitet i bioaktivnost proizvoda. Naš cilj nije samo proizvodnja bioaktivne hrane, već i regeneracija zemljišta i očuvanje biodiverziteta – navodi Miletić.
Zadruga u svom radu koristi brojne održive metode poput upotrebe pokrovnih useva, kompostiranja, malčiranja, bioloških metoda obrade zemljišta, bez agresivne mehanizacije i intenzivne upotrebe hemije.
Poseban značaj pridaju revitalizaciji starih voćnjaka. Jedan od projekata bio je preuzimanje zapuštenog zasada jabuka iznad Sremskih Karlovaca, koji je pre dve godine prošao proces organske konverzije.
– Smatramo da stare voćnjake ne treba uništavati, već obnavljati. U tome postoji i ekonomska logika, ali važno je i očuvanje lokalnog biodiverziteta, smatra Miletić.
HRANA JE LEK
Kroz istraživanja i saradnju sa stručnim institucijama, „AlmaRosa“ se sve više približava oblasti farmakognozije – proizvodnje prirodnih preparata i dodataka ishrani.
– Naš koncept je, hrana je lek. Razvili smo potpuno prirodne dodatke ishrani, a nedavno i potpisali ugovor sa jednim lancem apoteka u Beogradu za distribuciju proizvoda, kaže Miletić.
Prahovi od liofilizovanih celovitih organskih plodova, prema rečima našeg sagovornika, mogu se dodavati u jogurt, med, kaše i druge obroke bez termičke obrade.
– To su koncentrovani proizvodi puni nutrijenata, mikro i makroelemenata, te bioaktivnih supstanci. Dovoljna je jedna do dve kašičice dnevno. Najbolje se kombinuju sa medom ili fermentisanim mlečnim proizvodima, objašnjava on.
Miletić smatra da održiva poljoprivreda predstavlja jedini dugoročno održiv pravac razvoja domaće proizvodnje hrane.
– Poljoprivreda je danas možda i najteži posao, upravo zbog ogromne neizvesnosti i zavisnosti od klime. Zato moramo da razvijamo održive modele proizvodnje, regenerativnu i biodinamičku poljoprivredu, jer je to jedini način da sačuvamo i proizvodnju i prirodu, poručuje on.
Dodaje da zadruga funkcioniše po principu „od njive do trpeze“ i „zero waste“ sistema, gde se svaki proizvod maksimalno koristi, bez otpada i sa fokusom na preradu i finalni proizvod kompletne sirovine.
– Profit gotovo nikada nije u sirovini, ponekad ni u poluproizvodu, već upravo u finalnom, a ekstraprofit u nusproizvodu. Zato je važno da poljoprivrednici ne budu samo proizvođači sirovina, već da razvijaju preradu, brendove i sopstvene proizvode, zaključuje Miletić.
Tekst i foto: A. Milić
