Sa samo 21 godinom, Jovana Rajković iz sela Klepani kod Ivanjice već zna čime želi da se bavi. Umesto grada izabrala je porodično gazdinstvo, kozе i proizvodnju domaćeg sira. Ljubav prema životinjama, znanje koje je nasledila od bake i preduzetnički duh spojila je u posao koji polako prerasta u ozbiljnu proizvodnju.
Na gazdinstvu trenutno ima 21 kozu i 15 jaradi. Od njihovog mleka pravi mladi i stari kozji sir, ali i različite varijante sa ruzmarinom, ljutom paprikom, vrganjima i začinima u maslinovom ulju.
„Sve sam naučila od bake i trudim se da sačuvam tradicionalni način proizvodnje“, kaže Jovana.
Kvalitet pre broja grla
Porodica je koze gajila i ranije, ali je Jovana prošle godine odlučila da proizvodnju podigne na viši nivo. Kupila je 12 francuskih alpina, poznatih po dobrim proizvodnim osobinama, koje bi naredne godine trebalo da uđu u punu proizvodnju.
„Za sada mislim da je dvadesetak muznih grla sasvim dovoljno. Životinje zahtevaju svakodnevnu pažnju i želim da svakoj mogu potpuno da se posvetim. Važniji mi je kvalitet nego broj grla“, objašnjava ona.
Posebnu pažnju posvećuje ishrani. Koze veći deo godine provode na paši, a dobijaju kukuruz i ovas. Njeno gazdinstvo nalazi se na području bogatom lekovitim biljem, pa se upravo takva prirodna ishrana odražava i na kvalitet mleka.
„Na ovom području raste više od 200 vrsta lekovitog bilja i koze upravo to pasu. Zbog toga mleko ima specifičan ukus i miris, a nema onaj karakterističan miris koji ljudi često povezuju sa kozjim mlekom“, kaže Jovana.
Tokom zime životinjama obezbeđuje seno sa livada koje se kose u periodu kada je u njima najviše različitog bilja.
Sve mleko prerađuje
Trenutno muze devet koza i dnevno dobija oko 15 litara mleka, od kojeg proizvede približno tri kilograma sira. Osim sira, prodaje i surutku, a proizvode šalje kupcima širom Srbije.
Kupci je pronalaze preko društvenih mreža, a među njima je sve više onih koji se vraćaju po nove porudžbine.
„Imam dosta stalnih mušterija. Trenutno veći prihod ostvarujem od malina i kupina, ali očekujem da će se proizvodnja kozjeg sira značajno povećati kada sve koze budu u laktaciji“, kaže Jovana.
Planira i nove proizvode, a inspiraciju često pronalazi u prirodi svog kraja. Sama bere i suši vrganje koje koristi u proizvodnji sira, želeći da kupcima ponudi nešto autentično i domaće.
Svoje proizvode promoviše i različitim akcijama. Tako su kupci nedavno uz tri kilograma sira dobijali kilogram svežih malina sa gazdinstva. Jovana veruje da upravo ovakav odnos prema kupcima gradi poverenje i podstiče ih da se vraćaju.
„Nikada me nije privlačio život u gradu“
Iako je veoma mlada, Jovana kaže da nikada nije razmišljala o tome da život na selu zameni gradom.
„Nikada me nije privlačio život u gradu. Fizički rad mi ne predstavlja problem, naprotiv. Volim da radim i ovaj posao me ispunjava. Upoznajem mnogo ljudi, dobijam nove ideje i ne osećam da zbog života na selu nešto propuštam.“
Za nju život na selu ne znači odricanje od društvenog života, već mogućnost da sama kreira svoju budućnost.
Priča mlade Jovane Rajković pokazuje da srpsko selo ima perspektivu kada se spoje tradicija, znanje, ljubav prema životinjama i preduzetništvo. Sa samo 21 godinom ona već gradi svoj mali brend i pokazuje da se od onoga što pružaju priroda i porodično gazdinstvo može stvoriti posao koji ima budućnost.
A. Milić
Foto: Privatna arhiva
Projekat „2026 – godina žena koje nas hrane“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Beograd. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
