Opština Kovin raspolaže značajnim poljoprivrednim potencijalima, a najveći deo obradivih površina zauzimaju ratarski usevi poput kukuruza, soje, suncokreta i pšenice. Stočarstvo je takođe razvijeno, a ono što je posebno važno je da poljoprivrednici u saradnji sa stručnjacima sve više pažnje poklanjaju održivim praksama u proizvodnji. O stanju u poljoprivredi, podršci proizvođačima i izazovima proizvodnje razgovarali smo sa savetnikom za poljoprivredu Opštinske uprave Kovin, Nebojšom Pejkovićem.
-Prema poslednjim podacima iz godišnjeg programa korišćenja poljoprivrednog zemljišta, opština Kovin raspolaže sa oko 16.500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga je nešto više od 5.800 hektara dato u zakup, a imamo i 7.300 hektara pašnjaka. Ostatak čine površine koje nisu pogodne za obradu ili ispašu, objašnjava Pejković.
Kada je reč o biljnoj proizvodnji, najzastupljenije su ratarske kulture.
-Najviše se gaje kukuruz, soja, suncokret, pšenica i uljana repica. Šećerne repe gotovo da više nema. Povrtarstvo i voćarstvo su zastupljeni na manjim površinama. Imamo nešto proizvodnje lekovitog bilja u Bavaništu i Pločici, jednu plantažu jabuka od oko 20 hektara, kao i manje zasade lešnika, ali to su još uvek skromne površine, kaže Pejković.
STOČARSTVO VAŽAN SEGMENT POLjOPRIVREDE
Stočarstvo je, dodaje, važan segment poljoprivrede u ovoj južnobanatskoj opštini.
- Imamo razvijeno stočarstvo, a dobar uvid u ovaj sektor nam omogućava davanje zemljišta u zakup stočarima po osnovu prava prečeg zakupa. Najzastupljeniji su govedarstvo i ovčarstvo, dok je svinjarstvo nešto manje prisutno. Imamo i mlečno i tovno govedarstvo. Ovčari uglavnom koriste pašnjake, kojih ima dovoljno, dok se govedarstvo uglavnom odvija u štalskom sistemu, kaže Pejković
Opština Kovin već godinama sprovodi program podrške poljoprivrednicima kroz različite mere što im omogućava i osavremene proizvodnju u skladu sa savremenim trendovima i zahtevima tržišta.
- Program mera podrške realizuje se od 2016. godine. Ove godine za te namene opredeljeno je oko 5,5 miliona dinara. Podrška se uglavnom realizuje kroz tri pravca – subvencionisanje osiguranja useva i životinja, regresiranje kamata na kratkoročne poljoprivredne kredite i nabavka priključne mehanizacije. Za osiguranje se vraća 30 odsto sredstava, za kamate oko 70 odsto, a za priključnu mehanizaciju oko 50 procenata investicije, navodi Pejković.
On ističe da značajnu ulogu u radu sa proizvođačima ima i Poljoprivredna stručna služba iz Vršca, koja pokriva i Kovin, sa kojom lokalna samouprava i proizvođači ostvaruju dobru saradnju.
ANALIZA VAŽAN POKAZATELj ZDRAVLjA ZEMLjIŠTA
Jedna od aktivnosti koje se sprovode u saradnji sa stručnom službom je i analiza zemljišta, koja se sprovodi već godinama i dobar je pokazatelj plodnosti i realnih potreba zemljišta. To je važan korak ka održivijoj proizvodnji.
- Zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta imaju obavezu da prilikom zaključenja ugovora, a potom i svake četvrte godine, urade analizu zemljišta. Ta obaveza je jasno definisana ugovorima, iako mnogi proizvođači često nisu ni svesni svih svojih obaveza dok ih ne podsetimo, naglašava naš sagovornik.
Govoreći o održavanju plodnosti zemljišta Pejković ističe važnost organskih đubriva, ali naglašava da ga i pored razvijenog stočarstva nema dovoljno za sve. Kaže da ga stočari uglavnom koriste na sopstvenim gazdinstvima.
-Ljudi uglavnom ne prodaju stajnjak, jer im je potreban za sopstvene njive. Samo u pojedinačnim slučajevima postoji višak koji se može ponuditi drugima.
ODGOVORNA UPOTREBA PESTICIDA
Posebno važna tema je odgovorna upotreba pesticida i edukacija proizvođača o tome.
-U prethodnom periodu organizovano je više obuka za bezbedno rukovanje pesticidima. Smatram da su takve edukacije veoma važne, jer se tehnologija i sredstva za zaštitu bilja stalno menjaju i proizvođači moraju biti upoznati sa novinama kako bi ih pravilno primenili i sačuvali kvalitet i zdravstvenu bezbednost svojih proizvoda.
Ukazuje i na problem odlaganja ambalaže od pesticida koji još uvek, kako kaže, nije adekvatno rešen.
- Pravilnom odlaganju ambalaže bi svakako trebalo posvetiti više pažnje. Često se po poljima mogu videti odbačena pakovanja sredstava za zaštitu bilja. To kasnije završava na deponijama i stvara dodatne ekološke probleme. Imali smo nedavno i požar na deponiji koji je predstavljao ozbiljan problem.
Prema njegovim rečima, ranije su postojale organizovane akcije sakupljanja ambalaže, ali odziv nije bio zadovoljavajući. Ne krivi proizvođače jer se akcije sakupljanja ambalaže organizuju povremeno, a poljoprivrednici treba da je u međuvremenu sakupe i čuvaju što nije lako izvodljivo
- To pitanje zahteva sistemsko rešenje. Dobar primer su zemlje zapadne Evrope, gde se povraćaj ambalaže podstiče kroz određene naknade ili povraćaj sredstava. To je dobar model.
Kada je reč o pčelarstvu, Pejković kaže da je ono prisutno na području opštine, a posebno tokom cvetanja uljane repice i bagrema.
- Dolaze i pčelari iz drugih krajeva sa selećim pčelinjacima. U Deliblatskoj peščari, gde ima dosta bagremove šume, tokom sezone može se videti veliki broj košnica. Opština kroz program podrške pomaže i pčelare. Za njih su predviđena sredstva za nabavku opreme i oni svake godine mogu da konkurišu za subvencije.
DOBRA SARADNjA PČELARA I RATARA
Na pitanje o saradnji ratara i pčelara, i o tome koliko se poštuju preporuke o vremenu primene pesticida kako bi se u što većoj meri sačuvali korisni insekti, Pejković ističe da se kontinuirano radi na edukaciji proizvođača. Doduše, naglašava, raširena je praksa da seleći pčelari košnice nose na pašu kod poznatih ratara gde su sigurni da neće biti neodgovarajuće primene štetnih pesticida. Ipak, zbog činjenice da pčele imaju širok radijus traženja paše važno je da se svi poljoprivrednici ponašaju odgovorno.
- Poljoprivrednici se redovno upozoravaju da ne koriste sredstva za zaštitu bilja u vreme kada to može ugroziti pčele. Slična upozorenja izdaju se i prilikom tretiranja komaraca sa zemlje ili iz vazduha.
Govoreći o trenutnom stanju useva, Pejković ocenjuje da je godina za sada veoma dobra.
- Usevi izgledaju odlično. Nismo imali značajnije vremenske nepogode poput grada, a žetva ječma je već počela. Uskoro kreće i žetva pšenice. Za sada sve izgleda veoma dobro.
Tome, svakako, doprinosi i unapređen sistem protivgradne zaštite.
- Na teritoriji opštine imamo 11 do 12 automatizovanih protivgradnih stanica koje funkcionišu bez prisustva ljudi i kojima se upravlja iz radarskog centra "Samoš". Zahvaljujući tome, ni prošle ni ove godine nismo imali pojavu grada. Prošle godine najveći problem bila je suša, ali to nije bio problem samo našeg područja.
Zaključujući razgovor, Pejković je ocenio da poljoprivreda opštine Kovin ima stabilne osnove za razvoj, uz sve veću potrebu za primenom održivih praksi, edukacijom proizvođača i odgovornim upravljanjem prirodnim resursima.
A. Milić
Projekat "Ekološke prakse u Kovinu: Dobro za prirodu, dobro za ljude" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kovin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
