Zoran Demić iz Kikinde imao je sreću da raste u domaćinstvu gde se gajila živina. S pilićima se susreo još kao dete jer je njegov tata Dušan imao inkubator u kome su se legli pilići. Primetio je da je u svakom leglu bude po neko golovrato pile, ne samo kod njih nego i u drugim domaćinstvima. Zoranu su takvi pilići bili interesantni još dok je bio dečak. Pre deset godina Demići su se preselili iz grada na salaš koji se nalazi na putu Kikinda – Mokrin, kako bi se bavili uzgojem živine.
Kupili su hektar zemlje. Registrovali se kao poljoprivredno gazdinstvo i počeli uzgoj s 300 komada živine. Izbor je pao na banatskog gološijana. To je autohtona rasa koja je nastala baš na potezu između Kikinde i Mokrina, krajem 18. veka. Veruje se da je to bila omiljena rasa kralja Aleksandra Karađorđevića i da je imala posebno mesto u njegovim živinarnicima.
Zoran Demić i banatski gološijani
Autor fotografije: Poljoprivrednik
Ova autohtona rasa potekla je od erdeljskog gološijana. Iz Erdelja je prvo doneta u ovaj deo Banata, mutacijom gena u kombinaciji s domaćom živinom, nastala je ova rasa. Odomaćila se i opstala. Banatski gološijan prepoznatljiv je što na polovini vrata ima malu pufnu, a na glavi malu ćubu. Živahnog je temperamenta, stalno u pokretu i u potrazi za hranom.
- Banatski gološijan je specifična živina. Otporna na bolesti, hladnoću, sunce, vetar, oluju. I zimi i leti su pušteni napolju. Tako da imaju izgrađen imunitet. Zdravi su u dobroj kondiciji i do sada nisu oboljevali, objašnjava Demić.
Pročitajte još: Amrok kokoške sve interesantnije!
Banatskog gološijana gaji u četiri osnovne boje – bela, crvena, graorsta i crna. Drži ih po boksevima kako bi leglo moglo da se kontroliše. Svake dve do tri godine jato se obnavlja. Banatski gološijan napolju se hrani kljucajući proklijale klice na stajskom đubrivu, senu, voćnjaku. Nisu probirljive, tako da jedu i industrijske otpatke, hleb, keks, povrće, sve što im se da. U boksevima uvek su im hranilice pune koncentrovane hrane.
Demić ovu rasu gaji na organski način, samim tim i meso je kvalitetnije od obične živine, crvenije je i zdravije, a sadržaj jaja je znatno gušći. Inače banatski gološijan je tražen i zbog mesa i zbog jaja. Koke godišnje snesu do 180 jaja, a dostignu težinu do 2,5 kilograma dok mladi petlovi starosti 4,5 meseca mogu da dostignu težinu tri kilograma.
Meso ove rase je kvalitetnije, crvenije i zdravije
Autor fotografije: Poljoprivrednik
S obzirom da je ovo vrlo otporna živina, za njih se ne koriste lekovi. Isključivo je sve na prirodnoj bazi. Glavni lek je beli luk koji se samelje i stavlja u hranu, on je prirodan antibiotik. Ova salašarska koka, živahnog temperamenta sa karakterističnim izgledom vrata danas se sve više gaji i za nju vlada sve veće interesovanje. Da bi se sačuvala ova autohtona rasa osnovano je "Udruženje odgajivača autohtonih rasa". Udruženje čini 9 gazdinstava s lokalnog terena, a sarađuju samo sa umatičenim gazdinstvima.
- Udruženje funkcioniše kao mini zadruga. Veliku podršku imamo od kikindske Kancelarije za poljoprivredu. Primera radi svake godine imamo 10 gazdinstava koji gaje bantskog gološijana i članovi su Udruženja. Pomoću njih se održava rasa, objašnjava Demić.
Želja članova Udruženja je da se proširi i sačuva ova rasa. Osnosno da joj se zaštiti geografsko poreklo. Da bi ova stara rasa opstala i proširila se, pre godinu dana potpisan je ugovor kojim se Udruženje obavezuju da će pilićima banatskog gološijana snabdevati mala poljoprivredna gazdinstva po celoj zemlji. To je izazov za kikindske odgajivače koji su tako u obavezi da proizvedu 30.000 pilića.
Bez velikog truda i ljubavi teško da bi ova rasa opstala.Zoran je ponosan što i njegov sin Aleksandar kreće očevim stopama. Potvrđujući tako da za ovu autohtonu rasu ima budućnosti, a čuvajući i njeno autentično okruženje.
Tamara Gnip
