.JPG)
Na Zlatiboru su danas otvoreni najznačajni skupovi iz sveta domaćeg agrara, 54. savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 46. simpozijum poljoprivedna tehnnika. Ove skupove od velikog značaja za razvoj agrara koji su po zvaničnim podacima okupili 1.302 učesnika otvorio je državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Viktor Nedović.
U ime domaćina Instituta za ratarstvo i povrtarstvo učesnicima se obratila direktorica dr Svetlana Balešević Tubić koja se osvrnula na istoriji ove kuće podsetivši sve da je Institut od istraživačke stanice 1938. danas prerastao u Instituciju od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Veliki akcenat u radu Instituta na kojem je do danas stvoreno više od 1.350 registrovanih sorti i hibrida u Srbiji i oko 1.100 registrovanih u više od 30 država širom sveta, jeste transfer znanja i inovacija. Jedan od ciljeva Instituta, kako je naglasila Balešević Tubić jeste stvaranje sorti i hibrida za domaće uslove gajenje koji se mogu adaptirati na klimatske promene.
Ponos i ugled jedne nacije, kako je istakao pokrajinski sekretar za poljopirvredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, u dobroj meri se ogleda u proizvodnji semena od kojeg sve potiče i od kojeg zavisi proizvodnja hrane i prehrambena sigurnost. Istakao je da je seme na vrhu piramide procesa poljoprivredne proizvodnje i da se iz tog razloga posebna pažnja mora posvetiti semenarstvu. Stoga se mora prevazići korišćenje nesertifikovanog semenskog materijala koje je prisutno u velikoj meri. Naime, kako je rekao dr Radojević, prema podacima Semenarske asocijacije Srbije u proizvodnji pšenice se koristi samo 40% sertifikovanog semena.
Novosadski Poljoprivredni fakultet jedan je od organizatora 46. simpozijuma poljopivredna tehnika, a dekan ove značajne institucije, prof. dr Nedeljko Tica, istakao je da se nauka i struka, kao i poljoprivrednici suočavaju sa nekoliko izazova za čije prevazilaženje se moraju iznaći rešenja. To su izazovi koji se odnose na očuvanje resursa, zemljišta, vode i vlazduha. Takođe i na očuvanje i unapređenje domaće semenarske proizvodnje, primenu najsavremenije informacione tehnologije, preciznu poljoprivredu i slično. Kao najvažniji izazov prof. dr Tica istakao je iznalaženje načina kako da se poljoprivredna proizvodnja učini rentabilnom s obzirom na to da dugoročne tendencije ukazuju na pad cena poljoprivrednih proizvoda i rast cena repromaterijala.
I ove godine u predivnom ambijentu Zlatibora okupili su se agronomi, poljoprivredni proizvo|ači, predstavnici savetodavnih službi, nastavnici srednjih poljoprivrednih škola, organizatori proizvodnje, prerade i prometa, predstavnici Ministarstava i brojni mediji.
Podsećamo da se Savetovanje agronoma i poljoprivrednika kao i Simpozijum poljoprivredna tehnika održavaju na Zlatiboru, u periodu od 26. do 30. januara.
Radni deo skupa traje tri dana tokom kojih će biti predstavljena najnovija dostignuća u predoplemenjivanju, oplemanjivanju, tehnologiji gajenja i semenarstvu ratarskih i povrtarskih bilja. Organizuju se i panel-diskusije na teme Zakona o smenarstvu, biljne klinike, Centra izvrsnosti za leguminoze, novih tehnologija u svetlu klimatskih promena i novih pristupa proizvodnji zdavstveno bezbedne hrane kao i okrugli stolovi posvećeni Poljoprivrednoj mehanizaciji, vodoprivredi i predavanja o aktuelnim temama iz sfere agro tehnike s posebnim akcentom na preciznu poljoprivredu.
Priliku da iznesu svoja iskustva imaće i poljoprivrednici koji su ostvarili vrhunske prinose gajeći NS sorte i hibride.
M.A.
