Na mnogim britanskim oranicama sve je vidljiviji povratak ovaca. Posle decenija odvajanja ratarstva i stočarstva, sve više farmi ponovo spaja ove dve grane, i to ne iz nostalgije, već iz vrlo praktičnih razloga. U sistemima regenerativne poljoprivrede, ovce postaju ključni saveznik u očuvanju zdravlja zemljišta, smanjenju troškova i povećanju otpornosti proizvodnje.
Kako je objavljeno u analizi na portalu Farmers Weekly, ovakav pristup donosi konkretne koristi, ali i određene izazove. Njegov tekst donosi pregled načina kako poljoprivrednici uvode ovce u ratarske sisteme i prikazuje primere iz prakse.
Iskustva pokazuju da prisustvo stoke pozitivno utiče na strukturu zemljišta, kruženje hraniva i povećanje organske materije. Kada se ovce koriste za ispašu pokrovnih useva ili žitarica u ranim fazama rasta, zemljište se oporavlja brže, a potreba za veštačkim đubrivima i hemijom se smanjuje.
Pored koristi za zemljište, ovce donose dodatni izvor prihoda. Na farmama koje kombinuju useve i ispašu, jagnjad brže napreduje, što farmerima omogućava brži i stabilniji povrat ulaganja.
Pročitaj još: Uspešna priprema ovaca za zimu
Ovakvi sistemi često stvaraju saradnju između ratarskih i stočarskih gazdinstava. Ratari poboljšavaju kvalitet zemljišta, dok stočari dobijaju čiste površine za ispašu, smanjuju pojavu parazita i omogućavaju odmor trajnim pašnjacima. To je primer saradnje u kojoj svi dobijaju.
Ipak, povratak ovaca na oranice nije jednostavan. Mnogi ratari u Velikoj Britaniji godinama nisu držali stoku, pa stručnjaci upozoravaju da je neophodna dodatna obuka, ili angažovanje iskusnog čobana, kako bi sistem funkcionisao bez problema.
Najčešći način uključivanja ovaca u ratarsku proizvodnju jeste ispaša pokrovnih useva. Oni se koriste tokom jeseni i zime, ali uspeh varira u zavisnosti od vremenskih prilika – naročito u sušnim godinama.
Na pojedinim farmama i zimske žitarice, pa čak i uljana repica, koriste se za kratkotrajnu ispašu. To pomaže u kontroli bolesti i prekomernog rasta biljaka, što smanjuje potrebu za fungicidima i regulatorima rasta.
Kombinacija biljnih travnjaka i stočne repe daje kvalitetnu ispašu i obnavlja zemljište. Ovi usevi služe kao prelazni, ali izuzetno korisni segment rotacije.
Poljoprivrednici koji uvode ovce u sistem naglašavaju važnost rezervnih površina, poput stalnih pašnjaka, kako bi imali sigurnost u slučaju loše sezone ili nestašice hrane.
Primer iz prakse
Na jednoj farmi u istočnoj Engleskoj, ovce su uključene u sistem na 1.600 hektara s ciljem da poboljšaju infiltraciju vode na glinovitim zemljištima i zadrže vlagu na lakšim terenima.
Na 300 hektara pod pokrovnim usevima i 70 hektara pod biljnim travnjacima, farma u proseku ima 650 dana ispaše jagnjadi po hektaru, što omogućava efikasno tovljenje i manju upotrebu koncentrata.
Uz to, na parcelama pod pšenicom i ječmom zabeleženo je povećanje prinosa od oko 0,3 tone po hektaru, uz manju upotrebu fungicida i regulatora rasta.
Dodatno, farma razvija sistem agrošumarstva, kombinuje sadnju drveća sa rotacionom ispašom ovaca. Time se istovremeno unapređuje tlo, povećava biodiverzitet i štite mlada stabla.
Povratak ovaca na oranice ne znači povratak u prošlost, već pametan korak ka budućnosti. Ovaj model povezuje ono što se nekada podrazumevalo, da je dobra zemlja živa zemlja, sa savremenim principima regenerativne poljoprivrede. Britanski farmeri pokazuju da upravo stari principi, kada se spoje sa novim znanjem, mogu doneti održiviju, otporniju i ekonomičniju proizvodnju.
BONUS VIDEO:
