Nakon potpisivanja Pariskog sporazuma u Njujorku, CEDEF je okupio sve faktore koji oblikuju i utiču na klimatsku politiku Srbije. Postavljeno je ključno pitanje šta dalje. Ministarstvo, agencije, univerziteti, lokalne samouprave, civilni sektor i mediji su izneli koje su praktične mere koje treba da se sprovedu u realizaciji Sporazuma. Očekuje se da će Srbija ratifikovati Pariski sporazum ubrzo i onda kreće težak posao primene predviđenih mera, saopštio je CEDEF.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Dr Stana Božović istakla je da su značajni koraci već napravljeni do sada, tako da je sektor zaštite životne sredine iz "crvenog" prešao u "zelenu " u fazi pripreme poglavlja 27 za pristupanje Evropskoj uniji. Božovićeva je ukazala na značaj postizanja Sporazuma i navela da je Vlada Republike Srbije među prvih 10 država sveta koje su dostavile svoje ciljeve smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte Sekretarijatu Okvirne konvencije o promeni klime i oni iznose 9,8 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. Srbija danas ima 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od kojih šest radi punim kapacitetom. U procesu pristupanja Srbije EU, Srbija će biti u obavezi da ima 320 operativnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji su u potpunosti usaglašeni sa standardima EU.
Ambasador Francuske u Srbiji Kristin Moro je takođe ukazala na značaj potpisivanja sporazuma u Njujorku i da sam datum nije slučajno izabran - 22. april je od 1970. Dan planete Zemlje, a upravo budućnost naše planete zavisi od primene Pariskog sporazuma. Svet treba da se raduje uspehu ove ceremonije potpisivanja, kao i usvajanju Sporazuma u decembru prošle godine nakon teških i dugih pregovora. Pariski sporazum će stupiti na snagu kada ga bude ratifikovalo 55 odsto zemalja koje emituju 55 odsto svetske emisije gasova s efektom staklene bašte.
Rad na ovome će za francusko predsedništvo zadržati oznaku "hitno". Ne sme se više gubiti vreme, jer klimatske promene se ubrzavaju, a efekti se svakodnevno osećaju. Treba takođe, uporedo s pravnim procedurama, održati ritam, kako bi svi ostali mobilisani, vlade, civilna društva, svet privrede, i kako bi se što brže uspostavile efikasne mere energetske tranzicije.
