Nedavno sam sa kolegama lovcima išao po lovnom terenu i video zaista potresnu scenu. Na sred livade ostalo je iskasapljeno lane, koje je poljoprivredna mašina isekla i ubila. U jeku su poljoprivredni radovi, od kojih se posebno kao pogubna mera ističe kosidba, a za njom dolazi i blagorodna žetva, gde jake i brze poljoprivredne mašine ne ostavljaju puno šanse mladuncima razne divljači da preživi. Zato je važno videti koje mere naši poljoprivrednici treba da primenjuju kako bi se što je više moguće izbegli gubici, posebno među mladuncima.
Pročitaj više: Od 17 lovišta u Vojvodini bezbedno samo Subotičko
Opasna kosidba
Mnogi neupućeni će se pitati u čemu je problem kada se kosi livada, divljač čuje zvuk traktora i priključne mašine pa pobegne To je naravno tačna konstatacija ako se ima u vidu odrasla i zrela jedinka kao poput srne, ali sa mladuncima je druga priča. Naime, kada srna napusti u potrazi za hranom svoje mlade, oni po prirodnom nagonu ostanu maksimalno mirni, ne pomeraju se, ne kreću se jer time imaju najveće šanse da prežive tj.da ih ne opaze predatori – lukava lisica ili vazda gladni šakal. Mladunci se tako ponašaju i kada čuju poljoprivredne mašine zato što im nagon za održanjem nalaže da do kraja budu mirni, što je u slučaju kosibe najčešće smrtna kazna.
Od kosidbe neretko stradaju mali zečevi i lanad, te razne vrste ptica i niz drugih životinja koje obitavaju u našim lovištima koja u najvećoj meri sačinjavaju poljoprivredne površine koje se podvrgavaju aktivnim agrotehničkim merama i radnjama, posebno na području AP Vojvodine, Šumadije, Pomoravlja, Mačve. To znači da se naši lovci od kojih je značajan broj poljoprivrednika, moraju edukovati kako da smanje tu vrstu gubitaka divljači.
Mere upozorenja
Jedna od mera koje bukvalno svaki zemljoradnik može da primeni je na prvi pogled prost ali veoma delotvoran postupak – zemljoradnik treba jednostavno da okači na sred površine koju planira da kosi nekoliko plastičnih džakova koji će lepršati na vetru i time plašiti divljač da se ne zadržava na toj površini. Taj postupak ne košta ništa, a puno koristi. U preduzimanju ove mere posebno je važno da se to učini svega tri do četiri dana pre planirane kosidbe kako se divljač ne bi adaptirala na tu plašilicu, jer ako protekne više vremena divljač će se navići na tu pojavu i neće bežati.
Najjednostavnija, a po mišljenju pojedinih stručnjaka i najdelotvornija je takozvana - plašilica od lanaca. To je plašilica koja se pravi od lanaca koji vise sa čelične konstrukcije odnosno šipke koja se postavlja ispred rotacione kosačice i time tera divljač. Plašilica od lanaca se jednostavno postavlja na kosilicu, a buka koju lanci proizvode uplašiće i oteratati divljač što je i cilj.
Plašilica zakonska obaveza
Postoje i akustične plašilice koje ispuštaju prodorne zvukove i time plaše divljač, a posedovanje plašilica je i zakonska obaveza za naše poljoprivrednike. Postoje i savremna sredstva od kojih se ističe infracrveni detektor divljači koji odmah zaustavlja rad mašine kada otkrije toplotnu energiju nekog živog bića tj. divljači na terenu koji se kosi. Postoje i savremeni mikrotalasni senzori koji rade po principu jednostavnog vojnog radara, odnosno šalju mikrotalasni snop zraka prema zemlji, a oni se odbijaju od predmeta koji imaju puno vode, što je slučaj sa životinjama kao i sa ljudima. Naravno ovo je za većinu naših poljoprivrednika agrotehnička budućnost i te mere u savremenoj poljoprivredi tek treba da se primenjuju.
Pročitaj više:Sprečavanje širenja afričke kuge svinja u lovištima i šumama
Prva pomoć ranjenoj divljači
Ako na primer nađemo ranjenu divljač tokom kosidbe, da je preživela treba jedinku predati veterinaru i naravno obavestiti područno lovačko društvo čiji članovi će znati kako da dalje postupaju. U praksi se dešava da zemljoradnik nađe zdravo, nepovređeno lane. E u tom slučaju ono što je najvažnije je sledeće - ni po koju cenu ne dirati lane da majka ne oseti ljudski miris. Za mladunče je to smrtni ishod, jer se u najvećem broju slučajeva dešava da majka ne oseti miris laneta ili ako oseti ljudski miris, ona po nagonu to mladunče odbaci te je ono stoprocentno propalo u prirodnom okruženju. Tada je najvažnije gumenim rukavicama počupati dosta guste trave, te na taj način uzeti lane i ostaviti ga na sigurni deo površine koja je pokošena tj. neće dolaziti pod udar rotacione kosačice.
Ukoliko se tokom kosidbe nađu fazanska jaja, najvažnije je odneti ih kući i ostaviti u inkubator ili ih nasaditi na domaću kvočku. Ako se jaja ostave u prirodnom okruženju velika je šansa da ih nađu i pojedu sokolovi ili vrane koje redovno u tom periodu poput borbenih aviona patroliraju i traže baš takav za njih lak i sladak plen.
Zato dragi poljoprivrednici pamet u glavu jer samo vaša svest i savest i postavljanje plašilica može smanjiti broj uništene divljači, a posebno maladunaca. U vreme kosidbe i žetve, na poslu spašavanja mladunaca divljači poljoprivrednici i lovci su pravi saveznici i saradnici na plemenitom zadatku. Što je više plašilica na vašim traktorima i priključnim mašinama više je divljači u lovištu, što je složićete se veliki uspeh i radost za sve nas iskrene ljubitelje prirode i lova.
Prof.dr Vladimir Barović
Filozofski fakultet Novi Sad
