Na vanrednoj sednici održanoj 10. novembra, Pokrajinska vlada kojoj je predsedavao dr Bojan Pajtić razmatrala je i usvojila informaciju o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Tim povodom, Vlada je donela zaključke u kojima se izričito protivi prodaji državnog poljoprivrednog zemljišta, te zato insistira na povlačenju Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz procedure u Skupštini Srbije.
Predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić i potpredsednik i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški su u prisustvu članova Vlade nakon sednice održali vanrednu konferenciju za novinare, gde su sa ovim stavom upoznali celokupnu javnost.
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu uvodi mogućnost prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta. Mi smo apsolutno protiv ove prodaje, jer je to neobnovljivi razvojni resurs ove zemlje, rekao je dr Bojan Pajtić i ponovio da Pokrajinska vlada apsolutno i kategorički insistira na vraćanju, odnosno povlačenju ovog zakona iz procedure u Skupštini Srbije.
U saopštenju Pokrajinske vlade navodi se, između ostalog, da je predsednik Pajtić upozorio javnost da ukoliko se ovaj zakon usvoji u ovakvom obliku, ne postoji način da se proces vrati unazad. A to prema njegovim rečima ukida postojanje vojvođanskog i srpskog sela, kakvo je ono danas. U tom smislu, kako je dr Pajtić kazao, ovaj zakon je sudbonosan i ukoliko ne bude povučen, Pokrajinska vlada će predložiti amandmane Skupštini AP Vojvodine i tražiti od nje da ih uputi republičkom parlamentu.
Branislav Bogaroški je, između ostalog, precizirao da oko 80 odsto zakupaca državnog zemljišta na teritoriji Vojvodine jesu fizička lica, odnosno, individualni poljoprivrednici, pa se na osnovu zakonskog predloga davanja državnog zemljišta u zakup na 30 godina njima iz ruku izbija najbolji deo državne zemlje na kojoj su planirali svoju proizvodnju i zasnivali svoju egzistenciju.
U Pokrajini ima oko 450.000 hektara državnog zemljišta, od toga 320.000 hektara su oranice, a ostalo su utrine, pašnjaci i zemljište slabijeg kvaliteta, koje nije predviđeno za poljoprivrednu proizvodnju te se stoga i ne izdaje. Kada uzmete 30 odsto od toga, to je oko 150.000 hektara, koje treba da se direktnom pogodbom dodele pravnim licima. Da li će to biti dato u dugoročni zakup od 30 godina domaćim tajkunima ili stranim investitorima, našim poljoprivrednicima nije toliko bitno. Bitno je da oni bez tog resursa ostaju, kazao je potpredsednik Bogaroški.
