U Srbiji svakog dana gori čak šest divljih deponija. Prošle godine registrovano je više od dve hiljade požara, što jasno pokazuje da problem s upravljanjem otpadom nije samo ekološko, već i ozbiljno zdravstveno pitanje. Jedan od ključnih uzroka izbijanja požara jeste nepravilno odlaganje otpada, zbog čega je odgovorno upravljanje otpadom od presudnog značaja za zaštitu ljudi i životne sredine.
U proteklih nekoliko meseci više puta izbijali su požari na nekoj od divljih deponija. Najčešće nastaju bog mešanog otpada koji nije prošao proces selekcije. Nakon određenog vremena, na tom mestu stvara se deponijski gas koji sadrži metan i lako je zapaljiv, prenosi RTV.
Pročitaj više:Sremska Mitrovica ulaže u očuvanje prirodnih resursa i održivu poljoprivredu
- U mešanom otpadu ima i opasnih sastojaka koji iz domaćinstva tamo završavaju. Kada se posmatraju klimatske promene i količina mešanog otpada koji se sve više taloži na deponijama, vidi se zašto sve češće dolazi do požara na divljim deponijema, kaže Igor Jezdimirović iz Udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine".
Upravo zato utvrđeno je deset najkritičnijih lokacija na kojima najčešće izbijaju požari. Neke od njih su Novi Sad, Niš, Leskovac, Pančevo i Bor, gde je zabeležena i povećana koncentracija zagađenja vazduha. Takve toksične materije lako dospevaju u naš organizam i mogu znatno narušiti naše zdravlje.
- Usled požara na deponiji dolazi do emisije velikih količina dugotrajno zagađujućih materija, koje mogu biti kako kancerogene, tako i ostavljati posledice na hronične bolesti, kaže Jezdimirović.
Pravila struke nalažu da svaka deponija mora imati obezbeđene požarne puteve, dovoljnu količinu vode i zemlje da ugasi eventualni požar. Takođe, ukoliko se odradi pravilna selekcija otpada, šanse za izbijanje požara su znatno manje.
