Iako se leto često povezuje sa odmorom i zatišjem u ratarskoj proizvodnji, za voćare i vinogradare upravo sada počinje jedna od najintenzivnijih faza u sezoni. Visoke temperature, sve češće nepogode i pojačani pritisak bolesti i štetočina čine kraj juna i početak jula periodom kada su zaštitni tretmani u višegodišnjim zasadima od ključnog značaja. Kako bi ti tretmani bili efikasni, bezbedni i u skladu sa zahtevima moderne proizvodnje, presudnu ulogu ima pravilna priprema i upotreba mehanizacije, pre svega atomizera.
U julu dolazi do pojave drugih generacija štetnih insekata, a visoke temperature i lokalne oluje stvaraju idealne uslove za gljivične bolesti poput pepelnice, plamenjače i sive truleži. U vinogradima, grozdovi ulaze u osetljive faze razvoja, dok u voćnjacima preti šteta od smotavaca, štitastih vašiju, grinja i moljaca.
Letnji uslovi dodatno komplikuju zaštitu, aktivne materije brže isparavaju, vreme za efikasno tretiranje se sužava, a neadekvatna primena pesticida može izazvati ožegotine na plodovima i lišću. Zbog svega toga, svaki tretman mora biti pravovremen, precizan i tehnički ispravno izveden.
Kako izabrati odgovarajući atomizer?
Na prvi pogled svi atomizeri deluju slično, ali razlike u konstrukciji, ventilatoru i tipu dizni značajno utiču na efikasnost tretmana naročito leti. U našim voćnjacima i vinogradima najzastupljeniji su orošivači sa aksijalnim ventilatorom, koji zahvaljujući velikom kapacitetu vazdušne struje (150–1200 m³/min) i relativno dobrom korisnom učinku (60–85%) uspešno zadovoljavaju potrebe većine proizvođača. Međutim, njihova glavna mana ogleda se u izraženom driftu i neravnomernoj pokrivenosti, naročito kod gušćih zasada i nepovoljnih vremenskih uslova. Upravo zbog toga se u poslednje vreme sve više primenjuju poboljšani orošivači sa aksijalnim ventilatorom, koji uvlače čist vazduh sa prednje strane, imaju bolje usmerene mlazove i smanjene gubitke. Takođe, u specifičnim situacijama koriste se radijalni i tangencijalni ventilatori, koji obezbeđuju veći pritisak i veću početnu brzinu vazdušne struje, ali imaju manji kapacitet i niži energetski učinak. Tangencijalni modeli se posebno preporučuju u gustim zasadima ili na terasama, jer omogućavaju ravnomernije pokrivanje uz preciznije usmeravanje mlaza.
Kada se biraju dizne za letnje tretmane, prednost treba dati onima koje prave srednje do krupne kapljice, jer su otpornije na isparavanje i zanošenje. Fine kapljice brzo nestaju u vreloj mikroklimi krošnje, dok veće kapljice brže dolaze do cilja i bolje prijanjaju za list.
Podešavanje mašina
Sitna podešavanja čine veliku razliku, kao u svakoj profesiji gde bez dobrog alata i bez dobro podešenih mašina ne može se kvalitetno i uspešno uraditi bilo koji posao, tako ni poljoprivrednik ne može da postigne efikasan tretman sa nepodešenim atomizerom. Ključni parametri koje treba proveriti pre svake intervencije su: radni pritisak (optimalno 8–12 bara), brzina traktora (po mogućstvu ne veća od 5 km/h), ispravnost i zaptivenost sistema, usmerenost dizni u odnosu na visinu i gustinu krošnje. Tretmani se preporučuju rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature niže, a isparavanje smanjeno. Nikako ne treba tretirati biljke koje su već pod toplotnim stresom ili direktno izložene jakom suncu.
Ne zaboravite na operatora, bezbednost je na prvom mestu. Rad sa pesticidima na temperaturama iznad 30 stepeni nosi značajan rizik. Zbog toga je zaštita operatora, koja je izuzetno važna, često zaboravljena tema. Preporučuje se nošenje zaštitne opreme od svetlih materijala, maski sa filterima, vizira i rukavica, a tretmane treba prekidati na svakih 45 minuta zbog odmora i hidratacije. Takođe, preparate treba skladištiti u hladu, nikako u kabini traktora, jer visoke temperature mogu uticati na njihovu stabilnost i bezbednost.
Digitalna podrška za pametnije tretmane
Sve više proizvođača koristi agrometeorološke stanice, mobilne aplikacije i senzorske sisteme za merenje vlažnosti i temperature u krošnji. Ovi alati pomažu u određivanju idealnog trenutka za tretman, a savremeni atomizeri omogućavaju automatsku regulaciju protoka i broja aktivnih dizni u zavisnosti od brzine kretanja i gustine zasada. Korišćenjem aplikacija, voćar može znatno smanjiti broj nepotrebnih tretmana, a time i troškove i rizike po okolinu.
Letnji zaštitni tretmani ne počinju u voćnjaku ili vinogradu, počinju u radionici, podešavanjem atomizera i pripremom operatera. Samo tehnički ispravno i pametno izvedeni tretmani mogu obezbediti zdrav rod, zaštititi kvalitet ploda i omogućiti isplativu proizvodnju.
U savremenoj voćarskoj i vinogradarskoj praksi, mehanizacija više nije samo alat, ona je produžena ruka stručnog odlučivanja. A u letnjim uslovima, svaka kap znoja i svaka kap pesticida moraju imati svoju preciznu svrhu.
Test i foto: MSc Filip Vasić
Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad
