* Zakon o javnim nabavkama daje mogućnost nabavke robe i usluga po "zelenim" kriterijumima, ali oni koji raspisuju javnu nabavku nisu stimulisani da kupuju takvu robu
Kompanije i građani su u načelu za to da kupuju robu od recikliranih materijala i proizvode čija proizvodnja manje zagađuje vazduh. Ali, nažalost, dalje od ove načelne spremnosti da u procesu javnih nabavki naručioci kupuju dobra i usluge koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu nije se mnogo odmaklo, pokazuju istraživanja NALED-a.
Kompanije u Srbiji su bez sumnje naučile lekciju kada su u pandemiji bili prekinuti lanci snabdevanja. Ali, sigurno su i pre pandemije bile svesne da treba koristiti domaće resurse i unutrašnje rezerve. To znači da bi se ponovnim korišćenjem otpada, reciklata i energije otvorila nova radna mesta i biznisi. A zelene javne nabavke bi podstakle proizvodnju i potrošnju proizvoda koji sadrže reciklirane materijale proizvedene po standardima koji štite životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Najnovije istraživanje koje je sproveo NALED pokazuje da je većina ponuđača upoznata sa ekološkim kriterijumima u postupku javnih nabavki, ali najpoznatiji kriterijum je ubedljivo kriterijum kvaliteta.
Tek trećina naručilaca, koja je barem malo upoznata sa ekološkim kriterijumima, kaže da primenjuje ovaj kriterijum uvek ili često, dok se ostali kriterijumi primenjuju još ređe, osim kriterijuma kvaliteta.
Prema nalazima NALED-a, 83% ispitanih ponuđača smatra da su ekološki kriterijumi važni za nabavku dobara ili usluga, dok 85% ističe i da je kriterijum energetske efikasnosti jako bitan.
Građani smatraju da je kriterijum kvaliteta najvažniji za nabavku dobara i usluga u Srbiji, dok svaki deseti građanin smatra da je ekološki kriterijum najvažniji.
Zaštita životne sredine je na četvrtom mestu prioriteta za ulaganja kroz javne nabavke po oceni građana, a na prva tri mesta su zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura i putevi. Međutim, kriterijum "samo da je što jeftinije" ipak pobeđuje u javnim nabavkama.
Zašto nema zelenih javnih nabavki u Srbiji? Odgovor na ovo pitanje nije u potpunosti odričan. U stvari, ovakvih nabavki formalno još nema u evidenciji Kancelarije za javne nabavke, ali se pretpostavlja da ih ipak ima. Pravni okvir za zelene javne nabavke postoji i u skladu je sa propisima EU. Zakon o javnim nabavkama daje mogućnost nabavke robe i usluga po zelenim kriterijumima, ali oni koji raspisuju javnu nabavku nisu stimulisani da kupuju robu koja ima manje negativan uticaj na životnu sredinu.
Od države se očekuje da najpre dodatno definiše prioritetne oblasti i konkretne ciljeve u zelenim javnim nabavkama. Drugi korak je promocija, a treći, možda suštinski, konkretni podsticaji za zelene nabavke.
Hrvatska je, prema analizama NALED-a, napravila izuzetan napredak u zelenim javnim nabavkama. Prema slovenačkoj uredbi o zelenim javnim nabavkama iz 2018, najmanje 15% hrane treba da bude organskog porekla, 50% kancelarijskog i higijenskog papira treba da potiče iz šuma kojima se upravlja na održiv način, a najmanje 50% električne energije treba da dolazi iz obnovljivih izvora.
Ali, za svaki predmet zelene javne nabavke, slovenačke nadležne službe detaljno su propisale konkretne smernice i predloge kriterijuma. Za sve nedoumice, dat je spisak kontakt osoba (sa brojevima telefona i imejl adresama) za dodatne informacije. Dakle, čini se da je lopta ipak u dvorištu države.
