PROMOCIJA STUDIJE "POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U REPUBLICI SRBIJI"

Republički zavod za statistiku i Privredna komora Beograda juče su u Privrednoj komori Beograda organizovali promociju studije "Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji" autora prof. dr Miladina Ševarlića s Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta. Studija je proizašla iz popisa poljoprivrede 2012, i namenjena je široj naučnoj i stručnoj javnosti i može da posluži kao model drugim istraživačima da nastave i prošire agroekonomske i statističke analize gazdovanja, korišćenja, uređenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević je u saopštenju ove institucije povodom organizovane promocije naveo da je poljoprivredno zemljište proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija raspoloživog zemljišta i praktično neobnovljiv prirodni resurs za organizovanje poljoprivredne proizvodnje, prehrambenu sigurnost i održivu budućnost ljudi. Istakao je da raspoloživo zemljište čini 68,9 odsto ukupne teritorije Srbije, odnosno 5,34 miliona hektara.
Rezultati studije ukazuju na to da porodična poljoprivredna gazdinstva čine 66,2 odsto, ukupne površine raspoloživog zemljišta, 60,2 odsto je vlastito i 68,7 odsto je zemljište uzeto u zakup. Gazdinstva pravnih lica i preduzetnika preovlađuju jedino kada je reč o zemljištu datom u zakup s udelom od 74,4 odsto. Površine neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta prijavilo je 24,41 odsto poljoprivrednih gazdinstava.
Prosečna površina ukupnog poljoprivrednog zemljišta po gazdinstvu je 6,12 hektara. Odnosi proseka po regionima se značajno razlikuju i iznose od 4,40 hektara po gazdinstvu u regionima Šumadije i zapadne Srbije do 11,42 hektara u regionu Vojvodine.
Porodična gazdinstva su dominantna i u korišćenju poljoprivrednog zemljišta s ukupno 2.852.068 hektara. Takođe dominiraju i kada se radi o stalnim zasadima - 99,3 odsto, oraničnim površinama - 85,4 odsto i livadama i pašnjacima - 67,6 odsto.
Analizirajući oraničnu površinu (0,20 hektara po stanovniku) kao indikator prehrambene održivosti stanovništva u Srbiji na sadašnjem tehničko-tehnološkom nivou poljoprivredne proizvodnje i određena odstupanja u zavisnosti od klase i drugih kvalitativnih karakteristika svake parcele i strukture proizvodnje, dr Miladin Kovačević je istakao da samodovoljnost u hrani ne može da obezbedi osam od ukupno 25 oblasti i 47 od ukupno 165 opština.