Pred naukom je izazov kako da stvori dovoljno hrane za narastajuću populaciju ljudi, a predviđa se da će do 2050 godine na planeti živeti čak 10 milijardi. Odgovor na to mogli bi da budu senzori i roboti koji optimizuju poljoprivrednu proizvodnju i omogućavaju da se sa minimalnim utroškom resursa proizvede što više hrane. Ova napredna tehnologija razvija se i kod nas na Institutu BioSens u Novom Sadu gde su već stvoreni brojni senzori koji prate različite proizvodne parametre poput temperature, vlažnosti, pritiska, brzine vetra i na osnovu toga precizno određuju da li biljka trpi stres i kako joj se može pomoći.
-Optimizacijom postupaka u poljoprivredi prinosi mogu da se povećaju i do 70 odsto uz uštedu resursa. Otežavajući faktor u proizvodnji trenutno je to što je gotovo trećina poljoprivrednog zemljišta u svetu degradirana, rekao je dr Goran Kitić iz Instituta BioSens na predavanju o primeni senzora i robota u savremenoj poljoprivredi, koje je danas održano na Novosadskom poljoprivrednom sajmu.
Dr Kitić je istakao da samo optimizacijom navodnjavanja prinos useva može da poraste 40 odsto. Praćenjem stanja biljaka na različitim delovima parcele može da se uštedi i do 10 odsto đubriva,a da to ne utiče na prinos. Ciljanim đubrenjem ne samo da e štedi novac nego i smanjuje zagađenje životne sredine do kojeg dolazi zbog ispiranja đubriva i njegovog prodiranja u podzemne vode.
Senzori su našli primenu i u stočarstvu i već se koriste za otkrivanje subkliničkog mastitisa i zahvaljujući tome znatno se skraćuje vreme lečenja krava.
BioSens je izradio robota koji radi NPK analize i daje rezultate u roku od svega pola sata. Dr Kitić je govorio i o robotima koji se u svetu već koriste za berbu, setvu, detekciju i uništavanje korova, kao i za obradu zemljišta.
Iako je ova tehnologija još uvek skupa budućnost agrara je definitivno u njenoj primeni.
A.Milić
Foto: Pixabay
