Ishrana gusaka mora da bude dobro izbalansirana kako bi se osigurali optimalni uslovi za rast, zdravlje i proizvodnju jaja.
Obroci su u osnovi zasnovani na travi i zelena masa čini i do 80 odsto dnevne ishrane. U ishrani gusaka mogu da se koriste listovi kupusa, karfiola, zelene salate, zelja, koprive.
Pticama treba osigurati uravnoteženu ishranu koja sadrži proteine, ugljene hidrate, minerale i vitamine.
Zrnevlje poput pšenice, ovsa i drugog im ne treba davati više nego jedanput u toku dana. Neophodno je obezbediti im dovoljno proteina, ugljenih hidrata, masti, minerala, vitamina i vode.
Pročitaj još: Saveti za uzgoj gusaka
Izvor proteina
Proteini su ključni za rast, razvoj i proizvodnju jaja. U ishrani gusaka, proteini dolaze iz različitih izvora kao što su sojina sačma, suncokretova sačma ili riblje brašno.
Preporučuje se da obrok za odrasle guske sadrži oko 14–16% proteina, dok za mlade guske može biti i do 20%.
Primer proteinskog obroka za odrasle guske treba otprilike da sadrži: 60% kukuruza, 20% pšenice, 10% sojine sačme, 5% suncokretove sačme, 5% minerala i vitamina.
Ugljeni hidrati su glavni izvor energije. U ishrani gusaka, ugljeni hidrati mogu dolaziti iz različitih izvora kao što su kukuruz, ječam, ili pšenica.
Primer obroka bogatog ugljenim hidratima treba da sadrži: 50% kukuruza, 25% pšenice, 15% ječma, 5% sojine sačme, 5% vitamina i minerala.
Masti izvor energije
Masti su, takođe, važan izvor energije, ali se dodaju u manjim količinama. Mogu se dodavati biljna ulja ili druge vrste masti. Primer obroka bogatog mastima izgleda ovako: 55% kukuruza, 25% pšenice, 10% sojine sačme, 5% suncokretove sačme, 5% biljnog ulja (npr. sojino ili suncokretovo).
Vitamini i minerali su ključni za zdravlje i pravilnu funkciju organizma. Dodaju se u obliku mineralnih i vitaminiziranih premiksa. Primer obroka bogatog vitaminima: 60% kukuruza, 20% pšenice, 10% sojine sačme, 5% suncokretove sačme, 5% mineralnih mešavina.
Primer obroka za mlade guske: 50% kukuruz, 20% pšenica, 15% sojina sačma, 10% suncokretova sačma, 5% vitamini i minerali. Guske treba da imaju uvek na raspolaganju dovoljno sveže i čiste vode, jer je ona presudna za zdravlje i proizvodnju.
Kod gusaka koje se koriste za proizvodnju mesa, ishrana se može prilagoditi kako bi se postigao brži rast, dok kod gusaka koje se koriste za proizvodnju jaja ishrana može biti usmerena ka poboljšanju kvaliteta jaja i zdravlja ptica.
Guske su u principu pašne životinje i u toku letnjeg perioda njihova ishrana se zasniva na paši uz dodatak manje količine smeše koncentrata na bazi žitarica (ječam, ovas, kukuruz), čija količina zavisi od količine i kvaliteta paše.
Trava za pašu gusaka treba da bude sastavljena od nežnih, slatkih trava i leguminoza, maksimalne visine 7–10 cm.
Guske imaju sezonsko nošenje jaja u periodu februar– april i tada su im potrebe povećane i treba ih hraniti većim količinama koncentrata za nosilje. Dnevna količina koncentrata treba da bude od 100 do 150 grama.
Ishrana guščića
U toku prvih 60 dana života guščići intenzivno rastu i dostižu telesnu masu od 3,0–3,5 kg. Za ishranu guščića u prve tri nedelje treba koristiti smeše koncentrata sa oko 18% sirovih proteina uz što češću ishranu u toku dana (5–6 puta, a brašnastu hranu treba kvasiti). Od samog početka preporučuje se davanje mešane kaše od ovsenog i ječmenog brašna, jaja, sira, mekinja i usitnjene sveže trave. Poželjno je hranu obogaćivati i hranivima životinjskog porekla (koštano brašno, kuvano jaje, mlad sir), uz dodavanje mineralnih materija (kreda, usitnjena ljuska jajeta).
U starosti od tri do šest nedelja guščiće treba hraniti smešom koncentrata sa sadržajem proteina oko 16%. Uz postepeno privikavanje na pašu, guščići sa 8 nedelja starosti mogu podmirivati najveći deo svojih potreba sa pašom. Za intenzivan tov guščića preporučuje se upotreba kompletnih smeša koncentrata (guščići već sa 7 nedelja starosti mogu ostvariti telesnu masu od 4 do 4,5 kg).
Tov mladih gusaka se završava u starosti od oko 8 meseci, a može se podeliti na dva perioda.
U prvom periodu guske se drže na pašnjaku i hrane zelenom hranom, a u drugom postepeno prelaze na ishranu smešama koncentrata. U poslednjih 30 dana tova guske se hrane smešom po volji. Da bi životinje konzumirale što veću količinu hrane, zrnastim hranivima se dodaje mala količina masti i soli. Na početku tova guske mogu u toku jednog dana konzumirati 200–300 grama kukuruza, dok kasnije ova količina dostiže i do 1.000 grama.
U ishrani gusaka mogu da se koriste: detelina, pirevina, maslačak, različite mahunarke, otpaci povrća i prehrambeni ostaci (posebno riblji), lisnato i četinarsko drveće, kuvani krompir i druge gomoljaste biljke, kao i popareno seno.
Mr Violeta Petrović Luković
PSSS "Kragujevac"
