Od utorka, 18. juna u celoj Srbiji prema prognozi meteorologa se najavljuje pretežno sunčano i vrlo toplo vreme sa dnevnim maksimumima od 31ºC do 35ºC, a oko 20. juna i malo iznad 35ºC. U urbanim sredinama se najavljuju i tropske noći.
U najavljenim uslovima tropskih temperatura i odsustva padavina očekuje se ubrzani razvoj štetočina u biljnoj proizvodnji, podizanje njihovih brojnosti i štete na usevima i zasadima.
Za koje štetne organizme se prognozira povećana aktivnost i koje biljne proizvodnje su najugroženije?
GRINJE – SOJA, LUBENICE, VIŠNJE, ŠLJIVE, JABUKE, KRUŠKE
U usevima soje, lubenica i drugih vrežastih kultura, u zasadima višanja, šljiva, jabuka i krušaka se očekuje naglo podizanje populacije grinja (obični paučinar, crveni voćni pauk, rđaste grinje) i moguće štete usled njihove ishrane. Grinje treba tražiti na naličju lista, najpre po obodnim delovima.
Izuzetno je važno imati u vidu da kada se prisustvo ovih štetočina uoči na vreme, tretman se može izvršiti samo uz ivične delove parcele kako bi se sprečilo širenje na celu površinu. Prilikom suzbijanja grinja, zbog istovremenog prisustva svih stadijuma razvića i slabog delovanja akaricida na jaja, potrebno je primeniti dva vezana tretmana u razmaku od 7 dana. S obzirom da se ove štetočine nalaze na naličju lista, potrebno je primeniti veću količinu radnog rastvora. Jedan od akaricida koji ima najširu registraciju je onaj na bazi aktivne materije abamektin, dok je u usevima soje registrovan još i fenpiroksimat, a u usevima jabuke bifenazat, heksitiazoks, klofentezin (kruška), acekvinocil, piridaben, tebufenozid i spirotetramat.
CIKADE – VINOVA LOZA, ŠEĆERNA REPA
U zasadima vinove loze se za koji dan očekuje pojava trećeg uzrastnog stupnja cikade Scaphoideus titanus, prenosioca fitoplazme koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze, oboljenje koje vrlo brzo može da uništi vinograde. Suzbijanje ove cikade u vinogradima je neophodno kako bi se sačuvala proizvodnja grožđa, a i vina.
Cikade, treba tražiti na naličju donjih listova koje pažljivo i polako treba okretati jer su veoma pokretljive. Za suzbijanje cikada je registrovan insekticid na bazi flupiradifurona.
U usevima šećerne repe pre desetak dana uočeno je prisustvo cikada. Sa tropskim talasom se očekuje njihovo brojnije prisustvo. Zbog problema gumoze šećerne repe od prethodne godine koju izaziva fitoplazma koju prenose cikade, preporučuje se primena insekticida uz zaštitu od cerkospore pogotovo u Banatu i Sremu gde je ova problematika gumoze bila najizraženija.
TRIPSI – LUK, BRESKVA
Ozimi lukovi se i dalje skidaju i u toku je masovan prelet tripsa na prolećne lukove. Tropske temperature će ubrzati njihov razvoj i podići populaciju. U usevima luka su registrovani insekticidi na bazi formetanat-hidrohlorida, cijantraniliprola i spinosada.
U pojedinim zasadima bresaka je uočeno prisustvo tripsa, koji mogu da ograniče izvoz jer su neke vrste karantinske za zemlje uvoznice našeg voća. Prisustvo tripsa treba izvršiti metodom otresanja grana sa plodovima na belu podlogu (tacnu, papir). Za suzbijanje tripsa u zasadima bresaka je moguća primena insekticida na bazi cijantraniliprola koji je registrovan za suzbijanje breskvinog smotavca koji je takođe prisutan u zasadima.
KUKURUZNA SOVICA – KUKURUZ, PAPRIKA, PARADAJZ, BORANIJA, SOJA
Kukuruzna ili pamukova sovica jedna je od najopasnijih štetočina na svetu. Hrani se sa oko 250 biljaka. Migratorna je vrsta koja iz toplih krajeva Afrike, Mediterana, Azije, Australije, Južne Amerike dospeva do severnih krajeva planete. Jedan deo populacije prezimljava i u našoj zemlji, međutim u najvećoj meri nam dolazi s područja Mediterana.
Već sada se u usevima registruju jaja kukuruzne sovice. Očekuje se sa najavljenim toplotnim talasom dolazak novih jedinki i piljenje gusenica iz već prisutnih jaja. Mere zaštite se sprovode kada počne piljenje gusenica i kada jaja promene boju iz bele u smeđu. Pojedinačna jaja ili u grupicama treba tražiti na listovima ili generativnim oganima najrazvijenih biljaka kod kojih se odvijaju intenzivan rast i plodonošenje. Prvi uzrasni stupnjevi gusenica se hrane listovima dok stariji prelaze na pupoljke, cvetove i plodove. U usevima kukuruza su registrovani insekticidi na bazi deltametrina, hlorantraniliprola, a za organsku proizvodnju na bazi azadirahtina i Bt subspec. kurstaki. U usevima paprike i paradajza su registrovani insekticidi na bazi emamektin benzoata, hlorantraniliprola, deltametrina, cijantraniliprola, metaflumizona i spinetorama.
U uslovima suvog i toplog vremena patogeni koji se neometano razvijaju su prouzrokovači pepelnica i protiv njih treba redovno preduzimati mere zaštite. Ugroženi su usevi lubenica, dinja, tikvica, mrkve, kao i zasadi jabuka, vinove loze.
U zasadima jabuka, bresaka i šljiva treba obratiti pažnju i na smotavce. O zaštiti od ovih i drugih štetnih organizama budite u toku prateći regionske preporuke po biljnim vrstama.
Prilikom primene pesticida se treba pridržavati uputstva za upotrebu i propisanih karenci.
Izvor PIS
