I dok domaći farmeri broje gubitke, a farme jedna po jedna gase svetla, rashlađeno svinjsko meso iz uvoza puni rafove supermarketa. Posledice prošlogodišnjeg masovnog uvoza, koji je dostigao preko 50.000 tona, ostavile su duboke tragove na srpsko svinjarstvo, sektor koji već godinama vodi bitku za opstanak. Novi-stari ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, svestan težine situacije, poručuje da je rešenje moguće, ali da ne poseduje čarobni štapić. Njegova poruka o prioritetima i najavljeni sastanak s proizvođačima svinja podigao je očekivanja, dok udruženja najavljuju konkretne zahteve i mere koje, kako tvrde, mogu zaustaviti dalje propadanje ovog strateškog sektora. Prenose Agrosaveti, situacija na tržištu mesnih prerađevina nikada nije bila napetija.
Pročitaj još: Uništeno više od 2 tone rizičnog mesa sa pijaca
Stanje na terenu dodatno je potvrdio i sam ministar Glamočić, koji je u jednom od prvih intervjua po povratku na funkciju poručio: „Nisam mađioničar, ali rešićemo mnoge probleme“, ocenjujući pritom svinjarstvo kao najugroženiji sektor domaće poljoprivrede.
Industrija ne traži čuda, već konkretne korake. Prema rečima aktera iz sektora, dovoljno je da se sprovedu osnovne mere koje bi zaštitile domaće proizvođače i ograničile posledice neselektivnog uvoza. Jer kako navode, „klaničar pre klaničara“ – upravo tako izgleda domaća proizvodnja kada prekomerni uvoz diktira pravila igre.
Podaci strukovnih udruženja ukazuju da je uvoz svinjskog mesa u poslednjih pet godina porastao za čak 300 do 500 odsto. Samo tokom prošle godine, u zemlju je uvezeno više od 50.000 tona, što je oborilo otkupne cene i mnoge farme dovelo do ivice gašenja.
Pročitaj još: Nove subvencije za stočare!
Glamočić tvrdi da su za tri nedelje njegove nove ministarske funkcije cene žive vage skočile sa 160 na 200 dinara po kilogramu (bez PDV-a). Kao ključnu promenu navodi uvođenje reda u izdavanju uvoznih dozvola i obavezno navođenje podataka za praćenje porekla i sledljivosti mesa.
Iako Srbija ima dugu tradiciju u svinjarstvu, našla se u apsurdnoj situaciji da uvozi ono što bi sama mogla da proizvede i izvozi. Ministarstvo poljoprivrede, kako tvrdi Glamočić, odmah je reagovalo kako bi stabilizovalo tržište i sprečilo dalje poremećaje.
Sastanak predstavnika proizvođača i ministra zakazan je za narednu nedelju, a među učesnicima će biti i Mladen Alfirović iz Udruženja odgajivača svinja Srbije. Prema njegovim rečima, od države se očekuju konkretne mere: zabrana uvoza rashlađenog mesa, stroža kontrola skladištenja zamrznutog mesa, kao i uspostavljanje jasnih pravila za biosigurnost i genetski kvalitet stočnog fonda.
Takođe, proizvođači traže subvencionisani uvoz priplodnih grla, podršku za genetsko testiranje i razvoj nacionalnih standarda za svinjsko meso, uključujući obeležavanje proizvoda koji potiču od životinja hranjenih bez GMO hrane. Traži se i reciprocitet — da i uvezeno meso mora biti jasno deklarisano, sa svim podacima o poreklu i ishrani.
S obzirom na to da troškovi energije predstavljaju značajan izazov, odgajivači zahtevaju mere za njihovo snižavanje. Kao kratkoročno rešenje, predlažu i kontrolisan uvoz prasadi, u skladu sa stvarnim potrebama tržišta.
Alfirović potvrđuje da je sa dolaskom Glamočića na čelo ministarstva došlo do izvesnog smirivanja tržišta, ali i dalje upozorava da „nema dovoljne predvidljivosti poslovanja“, što je ključno za opstanak farmi i ulaganja u proizvodnju.
Poseban problem predstavlja to što trenutna tržišna situacija više pogoduje trgovinskim lancima i distributerima, nego proizvođačima. „Akcije na meso u velikim marketima vrše pritisak na uvoznike i otkupljivače, što se direktno lomi preko leđa domaćih farmera“, objašnjava Alfirović. On naglašava da se „takva praksa ne sme primenjivati na hranu, jer je reč o strateški važnom resursu“.
Cena tovljenika prošle godine pala je na 160 dinara, što je daleko ispod praga isplativosti. Prema proceni Alfirovića, minimalna isplativa cena za proizvođače je oko 220 dinara po kilogramu. Kada se doda marža za otkupljivače i trgovce, tržišna cena bi trebalo da se kreće između 230 i 240 dinara, kako bi farmeri mogli da opstanu i investiraju u proširenje kapaciteta.
Dodatno, on podseća da je Srbija sve više zavisna od uvoza, iako nekada nije bila. „Početkom prošle godine cena je dostizala 260 dinara, a do kraja godine pala je na 160. Razlika je jednostavno nestala, dok su maloprodajne cene nastavile da rastu“, ističe Alfirović.
Najveće količine mesa uvoze se iz Španije – zemlje koja godišnje proizvede čak 80 miliona svinja. Pored toga, Rusija danas ulaže ogromne resurse u sopstvenu poljoprivredu i žitarice im koštaju znatno manje, što ih čini konkurentnijim na tržištu.
„Nekada smo mi izvozili svinjsko meso u Rusiju – danas ga uvozimo. Ako hitno ne reagujemo, konkurencija će nas potpuno izbrisati sa mape proizvođača. Domaću proizvodnju nećemo moći ni da očuvamo, ni da sačuvamo“, zaključuje Alfirović.
BONUS VIDEO:
