Tokom 2024. godine u Evropi je ukupno registrovano 204.500 traktora prema podacima nacionalnih vlasti. Evropsko udruženje proizvođača poljoprivrednih mašina (CEMA) procenjuje da su od tog broja 144.400 traktori, od kojih je 26.500 (18%) snage do 37 kW (50 KS), a 117.900 (82%) imalo je snagu od 38 kW i više. Ostatak čine razne vrste vozila koja se ponekad klasifikuju kao traktori, uključujući kvadove, višenamenska vozila, teleskopske utovarivače i drugo.
Da li je ovo najprodavaniji traktor u Srbiji? Pogledaj VIDEO
Broj registracija poljoprivrednih traktora bio je niži za 8,1% u odnosu na 2023. i najniži je od 2014. godine koja je u ovom pogledu bila najslabija. Registracije su dostigle vrhunac 2021. godine, ali su zatim padale tri godine zaredom, sa ukupnim padom od 20%.
Poremećaji u globalnim lancima snabdevanja, kao posledica pandemije COVID-19, koji su znatno uticali na tržište traktora u Evropi tokom 2021. i 2022. godine, uglavnom su prevaziđeni do početka 2024. Privremeno zatvaranje Sueckog kanala za komercijalni saobraćaj izazvalo je određene probleme, ali njihov uticaj na proizvođače traktora nije bio značajniji. Dakle, smanjena registracija traktora u 2024. zapravo odražava manju tražnju među evropskim poljoprivrednicima. Na to je uticalo više faktora: smanjena profitabilnost u ključnim poljoprivrednim sektorima, manja dostupnost državnih subvencija za ulaganje u mehanizaciju i nepovoljne vremenske prilike u mnogim delovima Evrope.
Autor fotografije: CEMA
Pad prihoda glavni krivac
Potražnja za traktorima je tesno povezana sa prihodima poljoprivrednika. Cene većine poljoprivrednih proizvoda su znatno opale od vrhunca iz 2022. godine, izazvanog invazijom Rusije na Ukrajinu. Iako su se globalna tržišta delimično stabilizovala sredinom 2023, cene su i dalje samo blago iznad nivoa iz 2021. godine. Kada se uzme u obzir inflacija, realne cene većine poljoprivrednih proizvoda sada su niže nego pre četiri godine.
U međuvremenu, troškovi proizvodnih inputa su znatno porasli. U realnim iznosima, energenti i gorivo su skuplji za 23%, a đubriva za 25%. Ukupno, svi troškovi proizvodnje porasli su za 7%. Kao posledica svega navedenog prihodi evropskih farmi su pali za 10% u 2023, a očekuje se dodatni pad u 2024. godini.
Tome su doprinele i vremenske nepogode. U severnoj i zapadnoj Evropi zabeležene su obilne i dugotrajne padavine koje su negativno uticale na žetvu. U južnim i istočnim delovima Evrope, sušni i vrući uslovi dodatno su pogoršali situaciju. Sve to utiče na spremnost poljoprivrednika da investiraju u traktore i mehanizaciju.
Autor fotografije: CEMA
Rast registracija traktora najveće snage
Pad registracija je bio izražen kod većine kategorija snage, osim kod najslabijih (do 22 kW), koje su beležile mali porast, ali i kod najjačih traktora. Za traktore preko 185 kW (oko 250 KS), broj registracija je porastao za skoro 20% u odnosu na prošlu godinu. Iako su činili samo 9% ukupnog tržišta, to je više u odnosu na 7% koliko je bilo u 2023.
Španija i Portugalija beleže porast broja registracija zahvaljujući poboljšanim vremenskim uslovima, dok Francuska i Nemačka beleže blagi pad (-5% i -4%). U jugoistočnoj Evropi beleže se značajni padovi. Turska nije uključena u evropske brojke jer bi njeni rezultati znatno izmenili ukupnu sliku – sa 63.600 registrovanih traktora u 2024. to predstavlja pad od 18%.
Autor fotografije: CEMA
Izveštaji po državama
U Nemačkoj kumulativni godišnji rezultat pokazuje pad broja registracija traktora od 4% u odnosu na 2023. Tržište poljoprivrednih traktora do 38kV je blago smanjeno, a u srednjim klasama do 110 kV procentualni pad je bio dvocifren. U međuvremenu, došlo je do blagog povećanja registracija traktora najveće snage, od 110kV naviše, u odnosu na isti period prethodne godine.
U Francuskoj je 2024. prvi put registrovano nešto više od 34.000 traktora svih klasa. To je za 7% manje nego 2023. Prosečna snaga standardnih traktora nastavlja da raste, dostižući 169 KS 2024. godine Posebno treba istaći snažan rast broja traktora snage veće od 300 KS (+13%). Prve registracije vinogradarskih i voćarskih traktora naglo su pale treću godinu zaredom, i sada su na najnižem nivou u poslednjih deset godina.
U Italiji je nacionalno tržište poljoprivrednih mašina završilo 2024. godinu sa značajnim padom prodaje. Pad je uticao na sve glavne tipove mašina, počevši od traktora koji su, sa približno 15.400 registrovanih jedinica, pali za 12% u odnosu na prošlu godinu. To je najniži nivo još od 1952. Sve klase opsega snage su opadale osim najmanjih traktora gde je zabeleženo povećanje od 19%. Trend pada uslovljen je prvenstveno povećanjem troškova proizvodnje i visokim kamatnim stopama, što je otežavalo pristup kreditima. S druge strane, tržište polovnih traktora dostiglo je vrhunac, sa više od 57.000 prodatih jedinica što predstavlja povećanje od 8% u odnosu na 2023.godinu. Među prodatim mašinama našle su se i mnoge veoma stare Prosečna starost prodatih polovnih traktora bila je oko 22 godine!
U Ujedinjenom Kraljevstvu, registracija poljoprivrednih traktora pala je ispod 12.000 mašina u 2024. što je najniži nivo još od 2016. godine. U šest od sedam prethodnih godina, ukupan broj registrovanih traktora kretao se između 13.000 i 14.100. Jedina svetlija tačka bila je prodaja više od 1.500 traktora snage iznad 240 KS što je za oko 14% više nego 2023. i predstavlja svojevrsan rekord.
U Španiji, ulaganja u traktore činila su 53% ukupnih ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju. Broj traktora registrovanih kao „radni i uslužni“ prešao je broj od 9.000 jedinica u 2024. Samo su registracije uskih traktora od 80-100 KS pokazale pad, iako oni čine samo 6% ukupnog tržišta. Najbolje rezultate u 2024. pokazali su traktori snage preko 200 KS, čiji je promet porastao za 26 odsto i sada zauzimaju čak petinu tržišta.
U Poljskoj je registrovano 8.500 novih traktora, što predstavlja pad od 17% u odnosu na 2023. Najveći pad prodaje od 27%, zabeležen je u segmentu traktora snage 140–200 KS. Prodaja specijalizovanih traktora male snage do 30KS ostala je stabilna u odnosu na prethodnu godinu. Glavni razlozi za pad prodaje traktora i poljoprivrednih mašina u Poljskoj su pogoršanje finansijske situacije na farmama usled rasta troškova proizvodnje i nekontrolisanog uvoza žitarica u prvom kvartalu 2024. Ovi faktori, zajedno sa geopolitičkom nestabilnošću u Istočnoj Evropi i ekonomskom neizvesnošću u Poljskoj, doveli su do nepredvidljivosti poljoprivredne proizvodnje.
Autor fotografije: CEMA
Rast prodaje jedino u Belgiji
U Belgiji je registracija poljoprivrednih traktora dostigla 14% više nego 2023. Za razliku od situacije u Evropi, prodaja traktora u Belgiji je doživela skok i tržište se oporavilo nakon dve teške godine. U Belgiji je 2024. godine registrovano ukupno 2.158 traktora snage veće od 50 KS. Udeo traktora najveće snage (preko 250 KS) nastavio je da raste sa 13 % u 2021. na 22,5 % u 2024. godini. Kategorija traktora snage 180-250 KS ostala je stabilna, dok se udeo traktora ispod 180 KS postepeno smanjuje.
U Holandiji je prodaja novih traktora iznad 45 kV blago opala tokom 2024. godine. Prihodi poljoprivrednika, kako u ratarstvu, tako i u ostalim granama poljoprivrede, bili su iznad proseka tokom 2024. Očekivanja za 2025. su negativna, jer se broj farmera u Holandiji stalno smanjuje i očekuje se da će se to nastaviti i u 2025. godini zahvaljujući šemi koju nudi vlada.
U Austriji tržište traktora je u dobrom stanju, ali ipak beleži pad od 5% u poređenju sa 2023. godinom.
U Turskoj je niz faktora imao veoma negativan uticaj na dinamiku sektora. To uključuje opšte ekonomske uslove u zemlji, visoke kamatne stope i poteškoće za poljoprivredna preduzeća da pristupe kreditima. Cene poljoprivrednih proizvoda su pale ispod očekivanih nakon žetve, inflacija je bila visoka... U Turskoj je 2024. registrovano 63.546 traktora, što je pad od 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U istom periodu povećano je učešće privatnih banaka koje su nudile kredite za nabavku traktora, kao i pomoć proizvođača traktora u snižavanju kamatnih stopa što je sprečilo još dramatičniji pad prodaje.
Aleksandra Milić
