Geopolitičkakriza, inflacija i rastuće kamatne stope utiču na prodaju, koja je do 2022. godine beležila velike količine plasmana robe na svim važnim tržištima. Potencijalna tražnja ostaje visoka, a očekuje se rast trgovinskih tokova u naredne tri godine.
U godini za nama došlo je do pada u prodaji poljoprivredne mehanizacije, potvrđeno je i na nedavno održanoj konferenciji za novinare u Bolonji, čije je cilj prvenstveno bio promocija sajma EIMAInternational. Sajam se održava u organizaciji asocijacije FederUnacoma,koja okuplja italijanske proizvođače. Ova manifestacija će se održati po 46. put u Bolonji, i to u periodu od 6. do 10. novembra 2024. U saradnji s predstavnicma sajma u Bolonji, Mariatereza Masćio i Simona Rapastela, predsednica i generalna direktorka FederUnacoma, prezentovale su karakteristike ovog prestižnog događaja fokusiranog na izazove poljoprivredne mehanizacije i trendove koji karakterišu tržište sektora.
Sajam EIMAInternationalje događaj od ogromne važnosti za promociju sektora i komercijalne tačke gledišta, rekla je Mariatereza Masćio otvarajući konferenciju. Tojesajamproizvođača širom sveta, predstavnika od najvećih globalnih brendova do specijalizovanih industrija, koji biraju manifestaciju da predstave svoj asortiman i nove proizvode. Iako je konferencija bila posvećena promociji bolonjskog sajma, brojke koje govore o kretanjima tržišta, kao i o izazovima s kojima se suočava tržište, izbile su u prvi plan.
– Svaka država u Evropi, Americi, Aziji, Africi suočava se sa potrebama koje podrazumevaju rastuće zahteva za proizvodnjom hrane u uslovima količine i kvaliteta, naglasila je predsednica FederUnacoma, uz istovremene zahteve za urgentnim smanjenjem korišćenja mineralnih đubriva i pesticida, potrošnje vode, čuvanjem biodiverziteta i unapređenjem kvaliteta života ruralnih zajednica. A sve ovo je, kako je naglašeno na konferenciji, moguće ostvariti samo primenom moderne poljoprivredne mehanizacije.
Mehanizacija i oprema su neophodne u svakom proizvodnom kontekstu i za svaki model poljoprivrednog preduzeća, a rast potražnje potvrđuju i podaci objavljeni tokom konferencije, koji jasno ukazuju na višegodišnji pozitivan trend.
Naime, ako se uporede podaci o prodaji traktora u 2015. i 2022. godini, jasno se uočava značajan rast na skoro svim tržištima. Tako su u SAD traktori sa205.000 jedinicau 2015. godini došli do 271.000 traktora u 2022. Indija je sa godišnjih 484.000 traktora dostigla nivo 912.000, a Zapadna Evropa je broj od 171.000 traktora podigla na 190.000 godišnje. U Japanu je takođe zabeležen značajan rast u prodaji traktora. Tako je broj od 20.000 dostigao 34.000, dok je godišnja prodaja u Rusiji sa 22.000 u 2015. povećana na 35.000 traktora 2022. Sva važna tržišta imala su visok nivo prodaje. U Kinije broj prodatih traktora dostigao400.000 jedinica, dok je u istoj 2022. godiniuTurskoj na tržištu plasirano više od 60.000 jedinica.
Za osam godina, ukupan broj traktora na tržištu je sa 1,9 miliona dostigao nivo 2,5 miliona. U 2022. godini svetsko tržište traktora dostiglo je vrednost od 29 milijardi evra, rečeno je na konferenciji, sa povećanjem od skoro 35 odsto u poređenju sa prethodnom godinom uzimajući u obzir i rast cena. Uočeno je i povećanje protoka na tržištu – 4,7 odsto godišnje, u periodu 2009. do 2022. godine. Kada je reč o drugimtipovimamašina, u 2022.svetsko trgovanje je imalo vrednost preko 70 milijardi evra (+25 odsto) sa prosečnim godišnjim rastom od 5,6 odsto u periodu od 2009. do 2022.
U 2023. zabeležen pad u prodaji traktora
Sa pozitivnim trendom ostvarenim u srednjoročnim i dugoročnim periodima, prisutne su i tržišne fluktuacije determinisane posebnim ekonomskim ciklusima. Budžet 2023.ukazuje na pad u prodaji traktora na globalnom nivou. Podaci prikupljeni u novembru prošle godine ukazujujasnona pad u prodaji traktoraza8,4 odsto u SAD, pet odsto u Evropi i u Kini za 21 odsto. Faktori koji su najviše uticali na tržište poljoprivrednih mašina, kako je objašnjeno na konferenciji, jesu ekonomskaneizvesnost, determinisana velikim delom ratomizmeđu Rusije i Ukrajine, štorezultira takozvanim crnim listama i trgovinskim sankcijama. Ovi uslovi nedavnosupogoršaninovim konfliktom na Srednjem istoku.
Ipak, odlučujući faktor u kupovini je inflacija, koja je vodeća, posebno u Evropi, gde značajno povećava troškove proizvodnje i samim tim krajnju cenu mašina. Takođe povećava i kamate. Posle ove faze, kako je zaključila Mariatereza Masćio, tržište će se povratiti, doći će do rasta u prodaji, u skladu sa sve većim zahtevima za mehanizacijom.
Kao i za tržište poljoprivrednih mašina,prognoze izvoznog planiranja ukazuju na skorubuduću potvrdu pozitivnog trenda sa prosečnim godišnjim povećanjem 6,3 odsto do 2027. za traktore i 5,9 odsto za druge tipove mašina. EIMAu Bolonji će ponovo pokrenuti inovacije – element koji gura poljoprivredu napred.
Januarski parametri CEMA ukazuju na recesiju
Opšti indeks poslovne klime za industriju poljoprivrednih mašina u Evropi nastavio je da pada u klimi duboke recesije. U januaru je indeks smanjen sa -48 na -50 poena (na skali od -100 do +100).
Ponovo više od polovine učesnika u anketi, članica CEMA,evropskih proizvođača poljoprivrednih mašina i mehanizacije, smatra da je trenutna poslovna situacija nepovoljna, a čak dve trećine očekuje pad prometa u narednih šest meseci.
Istraživanje takođe potvrđuje da direktni kupci proizvođača, dileri, nisu u mogućnosti da svoje brojne porudžbine plasiraju krajnjim kupcima. Prema istraživanju, zalihe robe kod dilera su na većini evropskih tržišta znatno veće nego u 2019. godini, kada su dilerske zalihe bile na visokom nivou.
Shodno tome, kako se navodi u CEMA izveštaju, ne postoji nijedno evropsko tržište za koje bi većina učesnika ankete imala pozitivna očekivanja u pogledu prometa. Za Zapadnu Evropu i nordijske zemlje, nivoi poverenja nisu tako negativni kao za Centralnu i Istočnu Evropu. Izuzetak je Nemačka, za koju je opšte poverenje takođe veoma slabo.Samo 14 odsto anketiranih očekuje rast na ovom tržištu, aviše od 60 odsto značajan pad.
Tekst i foto: M. Antanasković
