Ono po čemu će mnogi posetioci pamtiti jubilarni 90. međunarodni poljoprivredni sajam svakako je i urbani salaš, smešten na otvorenom sajamskom prostoru. Za mnoge je to bila prilika da u toj svojevrsnoj povrtarskoj oazi saznaju više o biobašti, odnosno kako racionalno mogu da iskoriste mali prostor uzgajajući neku biljnu kulturu, oplemenjujući tako svoju okolinu i doprinoseći boljem kvalitetu životne sredine.
– Inicijativa za formiranje urbanog salaša potekla je od Novosadskog sajma, a Institut za ratarstvo i povrtarstvo je rado prihvatio poziv da učestvuje u ovom projektu obezbeđujući semenski materijal, ali i da se stručno i znalački postavi ova biobašta – istakla je dr Maja Ignjatov, rukovodilac Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste u Institutu. – Podršku ovoj inicijativi dali su i novosadski Poljoprivredni fakultet, kao i organski proizvođači Udruženja ''Organski sad" Novi Sad.
Kako kaže naša sagovornica, biobašta je zamišljena da bude edukativnog karaktera, da bi se na interesantan i zanimljiv način predstavila poljoprivreda širokom auditorijumu, a pogotovo mladima. Živimo u vremenu kada je imperativ zdrava hrana, a svakako da je najbolje ako je sami proizvedemo. Biobašta je idealna za one koji želi da se bave baštovanstvom i proizvodnjom povrtarskih vrsta na malim površinama, na okućnicama u malim baštama, ili u saksijama na terasi.
– Zato se i zove urbani salaš – biobašta, što označava jednu širu primenu, a pruža mogućnost uzgoja povrća, cveća, lekovitog i začinskog bilja, voća – objasnila je dr Maja Ignjatov.
Cilj je bio da se ova ideja što više približi mladima, pogotovo deci predškolskog i školskog uzrasta, a i srednjoškolcima. Tako je i bilo. Među brojnim posetiocima su bili i đaci Poljoprivredne škole u Futogu, koji su sa svojim gostima, đacima iz Gradačca, iz BiH, posetili ovaj urbani salaš i prisustvovali edukativnoj radionici, koje su se tamo svakodnevno održavale.
Dipl. master inž. Slobodan Vlajić, stručnjak Instituta, podsetio je da su postavkom ovog urbanog salaša posetiocima pokazali da su i u urbanoj sredini moguće održive biobašte kojima se obezbeđuje proizvodnja za sopstvene potrebe zdravstveno bezbednih proizvoda. Prednost je što uspevaju tamo gde ima dovoljno svetlosti, pa je uz adekvatnu negu i odabir supstrata moguće uzgajati različite biljne vrste.
Posetioci su mogli da pogledaju preko 25 formiranih leja s različitim biljnim vrstama, što i jeste bila zamisao da se pokažu različiti sistemi gajenja: paradajza, mrkve, kelerabe, peršuna, paštrnaka, pasulja, tikvica, plavog patlidžana, kelja...
– U okviru NS sortimenta birane su sorte koje imaju izražen nivo tolerantnosti prema ekonomski značajnim patogenima – objašnjava Vlajić. – Zato su prikazane biljne vrste koje mogu da se gaje u organskom konceptu uz primenu dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja, a u cilju dobijanja zdravstveno bezbednog proizvoda koji će moći i deca da konzumiraju bez bilo kakve bojazni od ostataka nekih hemijskih jedinjenja.
Biobašta je lep primer kako se željeni efekat postiže setvom združenih useva, odnosno kombinacijom biljnih vrsta koje se međusobno potpomažu.
– Na primer, dobre efekte daje kombinacija kadifice i paradajza – kaže dipl. master inž. Vlajić. – Kadifica svojim sekundarnim metabolitima putem korenovog sistema zaustavlja nematode u zemljištu, ako ih slučajno ima, a s druge strane opojnim mirisom rešava problem zelenih stenica, koje su velike štetočine povrća.
Takođe, korišćene su i razne cvetnice, poput nevena, noćne frajle, turskog karanfila, ali i lekovito bilje lavanda, žalfija, kako bi privukle insekte da ih opraše.
Korišćenjem sertifikovanog rasada, deklarisanog supstrata otvara se mogućnost za setvu raznih kombinacija, spram afiniteta i mašte entuzijasta. Sve u želji da biobašta postane hobi aktivnost u koju će se rado uključiti prvenstveno roditelji s malom dece, kako bi zajedno uživali u trenucima dok proizvode i u plodovima uloženog truda, a iznad svega da korisno provedu zajedničke trenutke.
Tamara Gnip
Foto: G. Mulić
