USLOVI ZA SREDSTVA IZ IPARD FONDA

Ako pripreme budu išle po planu, srpski poljoprivrednici će od sredine 2016. moći da konkurišu za pomoć iz IPARD fondova EU za razvoj sela i poljoprivrede. Hoće li se to ostvariti zavisi od toga kada će srpska administracija dobiti zeleno svetlo iz Brisela da upravlja fondovima EU, a zahtev će biti podnet do kraja godine.
U jučerašnjoj izjavi za RTS 1, Dragan Mirković iz Ministarstva poljoprivrede je rekao da se postavlja sistem trošenja sredstava poreskih obveznika EU onako kako on funkcioniše i u samoj EU. Neophodno je sa jednog sistema plaćanja, kako se vrši agrarni budžet kod nas, preći na jedan uglavnom nov način.
Srpskoj poljoprivredi je do 2020. stavljeno na raspolaganje stotinu sedamdeset i pet miliona evra pod uslovom da uspostavi sistem kontrole i upravljanja tim fondovima. Međutim, iz Brisela upozoravaju da bi deo tog novca mogao biti izgubljen ako pripreme budu kasnile ili ako zahtev bude nekompletan.
Jedan od ključnih zahteva Brisela je zapošljavanje većeg broja stručnih ljudi za obradu budućih zahteva za fondove EU, i to u trenutku kad država nastoji da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru. Direktor Agencije za agrarna plaćanja Bojan Živadinović je, takođe za RTS 1, rekao da je u Agenciji trenutno oko 100 zaposlenih, a da se do kraja godine očekuje da će taj broj narasti do 170.
Džerard Kili iz Evropske komisije objasnio je da novac iz IPARD programa neće biti utrošen sve dok Evropa ne bude zadovoljna i uverena da postoji snažan menadžment i kontrola. To će biti veliki izazov za srpske vlasti i oni rade na tome u ovom trenutku.
U Evropskoj komisiji kažu i da je to investicija koja će se višestruko isplatiti, jer milion evra uložen u zaposlene donosi 175 miliona u sledeće tri godine.
Džerard Kili je izjavio da bi bilo neozbiljno ne odvojiti manji iznos da bi se osiguralo dovoljno ljudskih i drugih resursa za snažan sistem kontrole. Bez toga IPARD neće početi.